Sprečimo Tehnofobiju
U današnjem broju novina “24 Sata” pojavio se tekst po naslovom “Računari su nova i jaka droga”, koji možete naći u skraćenom izdanju u online verziji, ili u produženoj, papirnoj verziji (gde je naslov “Zavisnost od kompjutera se ne razlikuje od narkomanije”)
Članak počinje:
Zavisnici od kompjutera su asocijalni, sebični i egocentrični. Ugrožene su sve populacije, ali najviše tinejdžeri…
A meni se sve više prevrće želudac…
Dokle bre više ovakvi članci? Dokle će naši mediji da šire priču o “zavisnosti od kompjutera,” dokle će članci u novinama da budu besramni oglasi za usluge koje nude firme sa ovdašnjih prostora?
Najveća ironija je u tome što kod nas ima toliko malo kompjutera, toliko malo brzog pristupa internetu. Šta bi bilo da smo na nivou nekih zapadnoevropskih zemalja?
Mislim da J. Subotić, autor ovog članka, nema predstavu koliko zapravo takav članak štete nanosi ovom našem malom i (uglavnom) neobrazovanom društvu. Zna li on (ona?) koliko će neobrazovanih roditelja zbog ovakvih članaka uskratiti svojoj deci pristup kompjuterima, terati ih od kompjutera i kad treba i kad ne treba? Postoje li neke prednosti korišćenja kompjutera? Može li se nešto naučiti na njemu?
Zašto se zaustaviti na sprečavanju zavisnosti od kompjutera? Možda bi trebalo da lečimo i zavisnost od knjiga (zavisnici od knjiga i čitanja se lako prepoznaju - ne ispuštaju knjigu iz ruku, čitaju gde god mogu, više sati dnevno, i mogu da izgube vid od preteranog naprezanja očiju…), ili da lečimo zavisnost od televizije (ljudi koji moraju da gledaju TV (ili “zaglupljivač”, kako ga ja od milošte zovem), postaju nervozni i agresivni kada TV ne radi, gube oči, mozak…).
Deci je sigurno bolje da se bave sportom… Dok ne postanu zavisnici (ne propuštaju utakmice, kako na televiziji, tako i uživo, počinju da se klade i traće svoje živote i pare po kladionicama, da ne govorimo koliko je sport opasan po fizičko zdravlje - koliko se ljudi povređuju po sportskim mečevima… strašno, ali sačuvaće vid… valjda)
Evo jedne savršene ideje u tom duhu: hajde da osnujemo kliniku koja će da se bavi odvikavanjem ljudi od struje.
Da malo razložim problem:
Od kako je uvedena, struja u ovoj zemlji stvara gomilu zavisnika od iste. Ugrožene su sve populacije. Zavisnika od struje lako možete prepoznati: to su ljudi koji ne mogu da prežive jedan dan bez paljenja svetla, šporeta, televizora, kompjutera, usisivača, fena za kosu, i sličnih električnih uređaja. Kada nemaju struju postaju razdražljivi, napeti, agresivni.
Naša klinika će za samo par hiljada evra izvršiti tretman i osloboditi vas od te zavisnosti, kojoj se, nažalost, ne posvećuje dovoljna pažnja, pošto je svetska zdravstvena organizacija ne priznaje kao pravu bolest.
Posle uspešnog oporavka, naši klijenti mnogo više borave na svežem vazduhu (ah, kako je divno ponovo prati rublje u reci!), ležu na vreme u krevet, i bave se zdravim aktivnostima za duh i telo: cepanje drva, čuvanje ovaca, rad na njivi…
Ako su mogli naši pradede i prababe, možete i vi! Živite zdravim životom, ne robujte struji!
Klinika za odvikavanje od struje,
Put za feudalizam, bb
11000 Beograd
Srbija, brdoviti Balkan.
Šta mislite?
Da budemo fer (ja hoću da ispadnem fer, ovo nije oglas za nikakvu kliniku), problemi se svakako mogu javiti, u nekom promilskom delu stanovništva koje poseduje kompjuter, isto kao što se mogu javiti ako se bilo koja druga aktivnost konzumira prekomerno. Ali računari pružaju toliko mogućnosti za učenje, napredovanje i komunikaciju (od kad je chat asocijalna aktivnost?), da te prednosti daleko nadjačavaju rizike. Šta bi se desilo kad bi zabranili treniranje nekog sporta, zato što se ljudi na njemu povređuju?
Hajde da ne širimo tehnofobiju u ovoj našoj maloj, i nerazvijenoj zemlji, hajde da učimo ljude kako pametno da koriste računar (uključujući i chat, video igre i “surf”), pa ako, i kad se pojave pravi problemi počnemo da ih rešavamo, a do tada, da se skoncentrišemo na pravu narkomaniju, i ostale goruće probleme.
I hajde da ne pišemo oglase umesto novinskih članaka… 24h - vredite svaku paru!
PS
i b92 je imao potpuno isti članak emitovan u dnevniku pre mesec-dva… isti oglas.
