Postovi tagovani sa: srbija

Zvanična Ubuntu knjiga - srpsko izdanje

Jedna lepa vest: kao što je objavljeno na forumu, izašao je prevod zvanične ubuntu knjige. Izdavač je CET, a prvo poglavlje se može preuzeti sa njihovog sajta.

Ono što me buni u vezi ove knjige je to da je, iako je objavljena pod Creative Commons licencom, knjigu praktično nemoguće naći na `netu (dobro, ima je na torrentima…), a kad god se to pitanje podiglo na blogovima autora (recimo ovde), odgovor je nekao izostao… Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da oni preferiraju da ljudi kupe knjige, jer će tako biti plaćeni za svoj rad, ali ipak deluje kao malo ljigav potez. Da su otvoreno rekli - nema ništa od objavljivanja na netu - knjiga je pod CC licencom, ali morate je kupiti u papiru, ne bih se bunio. Ovako, moram da pomenem.

puste želje

Setio sam se zašto sam priželjkivao laptop još pre nego što sam počeo da živim na više mesta istovremeno — baterije. Poslednjih par dana u proseku 10tak puta na dan ostanem bez struje…

Sajam knjiga 2007: moji utisci

Počelo je ružno. Dan koji sam odvojio za sajam, jedan dan u godini, počeo je ružno.

Celo jutro bakćanje sa adminstracijom, svađanje sa šalterskim službenicama, stajanje u redovima, nervoza… Kada sam sve završio, razmišljao sam da batalim sve, ostavim za neki drugi dan, možda propustim ove godine…

Kako bih se samo pokajao! Ovako uspešnu godinu nisam imao od… 2001, kad sam kupio Autostoperski Vodič kroz galaksiju.

Šta sam sve kupio? Da krenemo redom:

Uđem na sajam, hala 3, kancelarijski pribor - još jedna od mojih opsesija. Imam šta i da vidim - Plato je počeo da distribuira Moleskine notese, po vrlo konkurentnim cenama. Odmah uzmem jedan, ovo tražim već duže vreme, i baš mi je drago što su konačno i kod nas počeli da se pojavljuju. Prvi utisak: kvalitet izrade je fenomenalan; pisati po njemu sa Pilotovom G-3 0.38 olovkom je pravo uživanje; stranice se malo provide.

Hala 1. Spisak knjiga koje tražim je u ruci, počinje razgledanje, pisanje cena, i prebrojavanje para u novčaniku. Gužve na Laguninom štandu - standardno. Geopoetiku, posle prošlogodišnjeg razočarenja izbegavam, cene paprene na Platoovom štandu, barem za strane knjige. Prvo razočarenje: Beli Put ipak nije uspeo da pripremi dve knjige Kurta Vonegata, koje su bile najavljene…

Hala 14. Kao i svake godine, ježim se dok prolazim pored štandova raznoraznih verskih udruženja i sekti. Ima par stranaca, Bojana razgleda stručne knjige, dobija dobar popust na Nolitov Rečnik Sinonima. Ja se, kao i svakog sajma, klonim stručne literature - nisam zbog toga došao. Ulazimo na štand Mamuta, čisto da uporedim cene stranih knjiga sa Platoom, a čuo sam i da ima nekog popusta na stranu literaturu….

Gozba može da počne: na goimili sa popustom nađem na tri knjige Iain M. Banks-a, iz Culture serijala, koji sam počeo da čitam. Cena - 200din. O_O ?! Ove knjige su standardno oko hiljadarke. Kratka provera sa radnikom… da 200din/knjiga. Odmah uzimam tri: Consider Phlebas, Excession i The Player of Games. Razgledam dalje gomilu… hmmm, Neal Stephenson-ov Cryptonomicon, za 200din? To se ne propušta. Uzeto.

Zadovoljno skakućem nazad u halu 1, i razmišljam šta i kako dalje… Ova kupovina mi je (na najprijatniji mogući način) poremetila planove, i primetno smanjila količinu novca u novčaniku. Odmah brišem sa spiska Plamen nad ponorom - skup je, već sam podmirio potrebe za tim žanrom, može da sačeka neku drugu priliku. Kod lagune kupujem samo Anansijeve momke Nila Gejmena, i otrgnem se porivu da kupujem još naučne fantastike, fantazije, i ostalih primesa. Sada je vreme za nešto drugačije.

Na štandu Službenog glasnika (?!) nalazim Slobodnu kulturu Lorensa Lesiga, na lepom sniženju. Od kako sam video da se može naći u nas, i da se neko potrudio da je prevede, želim da je pročitam. Naknadno prelistavanje je utvrdilo da prevod nije baš najsretniji (FCC je prevedeno kao Federalna komunikacijska komisija ?!), ali svi značajni termini i imena su ostavljeni i u originalu, što mi se sviđa.

Na štandu Čarobne knjige nalazim Objavu broja 49, Tomasa Pinčona - mnogo sam čitao o njemu u poslednje vreme, tako da je ova knjiga došla u pravi čas. Videćemo koliko će mi se svideti…

Posle sam pratio Bojanu, dok je ona birala par knjiga za svoju dušu (i par za poklone), i oko 7 sati, sa 10tak kila knjiga na ramenima, potpuno zadovoljan napuštam sajam. Odavno nije ovako dobro prošlo… Žao mi je što nisam imao para i za Koss-ove slušalice, koje su sa 4500din bile snižene na 2000din, ali nisam zbog toga došao.

Idem sad da iskopam onaj hleb od pre par dana, i da skuvam čaj da ga umačem… Nemam više ni dinara u novčaniku, ali nije mi žao - kad mi ponestane bonova za menzu, ješću knjige ;)

Linuxspotting

Ha! Mnogo dobrih vesti za Linux u ovoj našoj državici…

Pre par dana (dobro, malo više…) objavljena je vest o saradnji firmi Ewe comp i Canonical.

Pre par meseci (dobro, pre pola godine) Red Hat se vrteo na bilbordima.

A juče sam snimio slike koje su prošarane po tekstu, ispred izloga jedne radnje koja prodaje kompjutere & opremu u ulici 27. marta.

Sve više firmi se odlučuje da uštedi koji dinar na MS taksi, što je i logično kad se uzme u obzir naša kupovna moć, i “želja” za legalizacijom.

Linux je na mala vrata sve više prisutan kod domaćih prodavaca, nadam se da će uskoro biti i više zvaničnih ugovora, i da se ljudi neće plašiti da kažu da prodaju računare sa Linux-om.

Sprečimo Tehnofobiju

U današnjem broju novina “24 Sata” pojavio se tekst po naslovom “Računari su nova i jaka droga”, koji možete naći u skraćenom izdanju u online verziji, ili u produženoj, papirnoj verziji (gde je naslov “Zavisnost od kompjutera se ne razlikuje od narkomanije”)

Članak počinje:

Zavisnici od kompjutera su asocijalni, sebični i egocentrični. Ugrožene su sve populacije, ali najviše tinejdžeri…

A meni se sve više prevrće želudac…

Dokle bre više ovakvi članci? Dokle će naši mediji da šire priču o “zavisnosti od kompjutera,” dokle će članci u novinama da budu besramni oglasi za usluge koje nude firme sa ovdašnjih prostora?

Najveća ironija je u tome što kod nas ima toliko malo kompjutera, toliko malo brzog pristupa internetu. Šta bi bilo da smo na nivou nekih zapadnoevropskih zemalja?

Mislim da J. Subotić, autor ovog članka, nema predstavu koliko zapravo takav članak štete nanosi ovom našem malom i (uglavnom) neobrazovanom društvu. Zna li on (ona?) koliko će neobrazovanih roditelja zbog ovakvih članaka uskratiti svojoj deci pristup kompjuterima, terati ih od kompjutera i kad treba i kad ne treba? Postoje li neke prednosti korišćenja kompjutera? Može li se nešto naučiti na njemu?

Zašto se zaustaviti na sprečavanju zavisnosti od kompjutera? Možda bi trebalo da lečimo i zavisnost od knjiga (zavisnici od knjiga i čitanja se lako prepoznaju - ne ispuštaju knjigu iz ruku, čitaju gde god mogu, više sati dnevno, i mogu da izgube vid od preteranog naprezanja očiju…), ili da lečimo zavisnost od televizije (ljudi koji moraju da gledaju TV (ili “zaglupljivač”, kako ga ja od milošte zovem), postaju nervozni i agresivni kada TV ne radi, gube oči, mozak…).

Deci je sigurno bolje da se bave sportom… Dok ne postanu zavisnici (ne propuštaju utakmice, kako na televiziji, tako i uživo, počinju da se klade i traće svoje živote i pare po kladionicama, da ne govorimo koliko je sport opasan po fizičko zdravlje - koliko se ljudi povređuju po sportskim mečevima… strašno, ali sačuvaće vid… valjda)

Evo jedne savršene ideje u tom duhu: hajde da osnujemo kliniku koja će da se bavi odvikavanjem ljudi od struje.

Da malo razložim problem:

Od kako je uvedena, struja u ovoj zemlji stvara gomilu zavisnika od iste. Ugrožene su sve populacije. Zavisnika od struje lako možete prepoznati: to su ljudi koji ne mogu da prežive jedan dan bez paljenja svetla, šporeta, televizora, kompjutera, usisivača, fena za kosu, i sličnih električnih uređaja. Kada nemaju struju postaju razdražljivi, napeti, agresivni.

Naša klinika će za samo par hiljada evra izvršiti tretman i osloboditi vas od te zavisnosti, kojoj se, nažalost, ne posvećuje dovoljna pažnja, pošto je svetska zdravstvena organizacija ne priznaje kao pravu bolest.

Posle uspešnog oporavka, naši klijenti mnogo više borave na svežem vazduhu (ah, kako je divno ponovo prati rublje u reci!), ležu na vreme u krevet, i bave se zdravim aktivnostima za duh i telo: cepanje drva, čuvanje ovaca, rad na njivi…

Ako su mogli naši pradede i prababe, možete i vi! Živite zdravim životom, ne robujte struji!

Klinika za odvikavanje od struje,
Put za feudalizam, bb
11000 Beograd
Srbija, brdoviti Balkan.

Šta mislite?

Da budemo fer (ja hoću da ispadnem fer, ovo nije oglas za nikakvu kliniku), problemi se svakako mogu javiti, u nekom promilskom delu stanovništva koje poseduje kompjuter, isto kao što se mogu javiti ako se bilo koja druga aktivnost konzumira prekomerno. Ali računari pružaju toliko mogućnosti za učenje, napredovanje i komunikaciju (od kad je chat asocijalna aktivnost?), da te prednosti daleko nadjačavaju rizike. Šta bi se desilo kad bi zabranili treniranje nekog sporta, zato što se ljudi na njemu povređuju?

Hajde da ne širimo tehnofobiju u ovoj našoj maloj, i nerazvijenoj zemlji, hajde da učimo ljude kako pametno da koriste računar (uključujući i chat, video igre i “surf”), pa ako, i kad se pojave pravi problemi počnemo da ih rešavamo, a do tada, da se skoncentrišemo na pravu narkomaniju, i ostale goruće probleme.

I hajde da ne pišemo oglase umesto novinskih članaka… 24h - vredite svaku paru!

PS
i b92 je imao potpuno isti članak emitovan u dnevniku pre mesec-dva… isti oglas.

U očima drugih

New York Times, je od skora dozvolio besplatan pristup većem delu svoje arhive, pa sam ja iskoristio priliku da pročeprkam po njoj i nađem nešto zanimljivo.

Uvek volim da vidim kako nas to vide drugi, pa sam i sad potražio Srbiju i skoncentrisao se na članke o kulturi, pošto me politika i sport (tj. tenis, koji dominira na prvih par strana pretrage) ne zanimaju toliko.

Evo par stvari na koje sam naleteo:

• Opis (kritika? prikaz? koja je uopšte naša reč za review?) filma “Bure baruta” čak je dobio i  Critics’ Pick. Plus, neki polu-intervju sa Paskaljevićem.
• Sjajan opis “Seoba”, Miloša Crnjanskog (ili Tsernianski kako ga oni napisaše…) iz 1994.
• “Underground”, iako nije jedan od mojih omiljenih ostvarenja, očekivano dobija svoje mesto
• Politički obojen prikaz EXIT festivala
• Zoran Živković je pominje u par grupnih opisa naučne fantastike, npr. ovde.
• Možda od svega navedenog najmanje politički obojen, prikaz Sabora trubača u Guči, iz 2001.

Sajt za sajam knjiga

Sajam knjiga - Почетна - možda je previše očekivati da bude gotov pola meseca pre početka? Avaj, ovako je bilo i prošle godine…

Nadao sam se da ću bar ove imati prilike da vidim unapred koja predavanja kad idu…