Postovi tagovani sa: knjige

Vrli novi `net

Postoje dva pogleda na `net: tehnički i sociološki.

Obično brbljam o prvom, danas mi se priča o potonjem.

Razlog: upravo sam završio The Future of Reputation.

Budućnost reputacije je odlična knjiga, koja se kroz mnoštvo (poznatih) primera dotiče pitanja privatnosti, glasina, slobode govora, anonimnosti i odgovornosti u novom, opštepovezanom svetu interneta.

Odlična knjiga. Trebalo bi da uđe u obaveznu lektiru svakoga ko sebe smatra iskusnim korisnikom interneta. Iskusnim, zato što ova kniga nije za početnike, ili ljude koji se ne snalaze sa novim tehnologijama baš najbolje — kod njih će verovatno izazvati tehnofobiju (koja se tako lako javlja u našim krajevima).

Ja, naravno, ne bih bio ja, da nemam neke zamerke:

Voleo bih da je poslednje poglavlje — ono u kome se nude moguća rešenja za probleme predstavljene u ostatku knjige — bilo malo opširnije i detaljnije (možda bi trebalo da ga pročitam ponovo, sporije i detaljnije?).

Takođe, mislim da autor greši u jednom delu — previše je opterećen činjenicom da, ako se nešto jednom postavi na `net, tamo i ostaje.
Stalno pominje Google cache, i Internet Arhivu, i stalno to primenjuje na par slučajeva koji su postali izuzetno poznati i rašireni. Ali istina je da oni predstavljaju samo mali, mali deo onoga što se dešava na netu, i da će tako i ostati.

Ja mislim da je veći problem interneta nestalnost - stvari koje nestaju, koje nikada neće biti vraćene. Stvari koje su isparile iz Google cache-a, koje nikada nisu ni dospele u Internet Arhivu… Stvari koje se menjaju — članci koji su govorili jedno sada mogu da govore drugo. Autor napominje da se ovo može koristiti za dobro, ali zaboravlja (ili ignoriše?) činjenicu da se ista tako može koristiti i u loše svrhe.

Ali da ne filozofiram mnogo… pročitajte knjigu. Dostupna je u celosti online.

ps

Ako vas zanima ovakav pogled na net, obiđite i ovaj blog.

Zvanična Ubuntu knjiga - srpsko izdanje

Jedna lepa vest: kao što je objavljeno na forumu, izašao je prevod zvanične ubuntu knjige. Izdavač je CET, a prvo poglavlje se može preuzeti sa njihovog sajta.

Ono što me buni u vezi ove knjige je to da je, iako je objavljena pod Creative Commons licencom, knjigu praktično nemoguće naći na `netu (dobro, ima je na torrentima…), a kad god se to pitanje podiglo na blogovima autora (recimo ovde), odgovor je nekao izostao… Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da oni preferiraju da ljudi kupe knjige, jer će tako biti plaćeni za svoj rad, ali ipak deluje kao malo ljigav potez. Da su otvoreno rekli - nema ništa od objavljivanja na netu - knjiga je pod CC licencom, ali morate je kupiti u papiru, ne bih se bunio. Ovako, moram da pomenem.

Anansijevi momci

Zanimljiva knjižica. Uglavnom ima neki veseo ton, poput pesama koje se kroz nju provlače. Prosto mi je došlo da pevušim dok sam je čitao…

Nije umetničko delo, ali je lepa priča o životu, puna veselog i dopadljivog humora, koji pomalo liči na Vodič, ali nema tu veličinu…

Prevod je dosta dobar - samo na par mesta se da primetiti “curenje” nekih engleskih fraza, ali nije puno smetalo.

Najupečatljivija rečenica:

Dejzi ga pogleda sa izrazom lica kakav bi možda Isus napravio zbog nekoga ko mu je upravo objasnio da je najverovatnije alergičan na hleb i ribu, pa - ako nije problem - da mu na brzaka napravi jednu pileću salatu: bilo je sažaljenja u tom izrazu, prožetog gotovo beskonačnim milosrđem.

A o čemu se radi u ovoj knjizi? To potražite drugde… Ovo nije prava kritika - ja nisam književni kritičar, nije pravi prikaz - mrzi me da prepisujem nešto što se može naći na hiljadama strana `neta… Ovo je samo kratak utisak…

Sajam knjiga 2007: moji utisci

Počelo je ružno. Dan koji sam odvojio za sajam, jedan dan u godini, počeo je ružno.

Celo jutro bakćanje sa adminstracijom, svađanje sa šalterskim službenicama, stajanje u redovima, nervoza… Kada sam sve završio, razmišljao sam da batalim sve, ostavim za neki drugi dan, možda propustim ove godine…

Kako bih se samo pokajao! Ovako uspešnu godinu nisam imao od… 2001, kad sam kupio Autostoperski Vodič kroz galaksiju.

Šta sam sve kupio? Da krenemo redom:

Uđem na sajam, hala 3, kancelarijski pribor - još jedna od mojih opsesija. Imam šta i da vidim - Plato je počeo da distribuira Moleskine notese, po vrlo konkurentnim cenama. Odmah uzmem jedan, ovo tražim već duže vreme, i baš mi je drago što su konačno i kod nas počeli da se pojavljuju. Prvi utisak: kvalitet izrade je fenomenalan; pisati po njemu sa Pilotovom G-3 0.38 olovkom je pravo uživanje; stranice se malo provide.

Hala 1. Spisak knjiga koje tražim je u ruci, počinje razgledanje, pisanje cena, i prebrojavanje para u novčaniku. Gužve na Laguninom štandu - standardno. Geopoetiku, posle prošlogodišnjeg razočarenja izbegavam, cene paprene na Platoovom štandu, barem za strane knjige. Prvo razočarenje: Beli Put ipak nije uspeo da pripremi dve knjige Kurta Vonegata, koje su bile najavljene…

Hala 14. Kao i svake godine, ježim se dok prolazim pored štandova raznoraznih verskih udruženja i sekti. Ima par stranaca, Bojana razgleda stručne knjige, dobija dobar popust na Nolitov Rečnik Sinonima. Ja se, kao i svakog sajma, klonim stručne literature - nisam zbog toga došao. Ulazimo na štand Mamuta, čisto da uporedim cene stranih knjiga sa Platoom, a čuo sam i da ima nekog popusta na stranu literaturu….

Gozba može da počne: na goimili sa popustom nađem na tri knjige Iain M. Banks-a, iz Culture serijala, koji sam počeo da čitam. Cena - 200din. O_O ?! Ove knjige su standardno oko hiljadarke. Kratka provera sa radnikom… da 200din/knjiga. Odmah uzimam tri: Consider Phlebas, Excession i The Player of Games. Razgledam dalje gomilu… hmmm, Neal Stephenson-ov Cryptonomicon, za 200din? To se ne propušta. Uzeto.

Zadovoljno skakućem nazad u halu 1, i razmišljam šta i kako dalje… Ova kupovina mi je (na najprijatniji mogući način) poremetila planove, i primetno smanjila količinu novca u novčaniku. Odmah brišem sa spiska Plamen nad ponorom - skup je, već sam podmirio potrebe za tim žanrom, može da sačeka neku drugu priliku. Kod lagune kupujem samo Anansijeve momke Nila Gejmena, i otrgnem se porivu da kupujem još naučne fantastike, fantazije, i ostalih primesa. Sada je vreme za nešto drugačije.

Na štandu Službenog glasnika (?!) nalazim Slobodnu kulturu Lorensa Lesiga, na lepom sniženju. Od kako sam video da se može naći u nas, i da se neko potrudio da je prevede, želim da je pročitam. Naknadno prelistavanje je utvrdilo da prevod nije baš najsretniji (FCC je prevedeno kao Federalna komunikacijska komisija ?!), ali svi značajni termini i imena su ostavljeni i u originalu, što mi se sviđa.

Na štandu Čarobne knjige nalazim Objavu broja 49, Tomasa Pinčona - mnogo sam čitao o njemu u poslednje vreme, tako da je ova knjiga došla u pravi čas. Videćemo koliko će mi se svideti…

Posle sam pratio Bojanu, dok je ona birala par knjiga za svoju dušu (i par za poklone), i oko 7 sati, sa 10tak kila knjiga na ramenima, potpuno zadovoljan napuštam sajam. Odavno nije ovako dobro prošlo… Žao mi je što nisam imao para i za Koss-ove slušalice, koje su sa 4500din bile snižene na 2000din, ali nisam zbog toga došao.

Idem sad da iskopam onaj hleb od pre par dana, i da skuvam čaj da ga umačem… Nemam više ni dinara u novčaniku, ali nije mi žao - kad mi ponestane bonova za menzu, ješću knjige ;)

U očima drugih

New York Times, je od skora dozvolio besplatan pristup većem delu svoje arhive, pa sam ja iskoristio priliku da pročeprkam po njoj i nađem nešto zanimljivo.

Uvek volim da vidim kako nas to vide drugi, pa sam i sad potražio Srbiju i skoncentrisao se na članke o kulturi, pošto me politika i sport (tj. tenis, koji dominira na prvih par strana pretrage) ne zanimaju toliko.

Evo par stvari na koje sam naleteo:

• Opis (kritika? prikaz? koja je uopšte naša reč za review?) filma “Bure baruta” čak je dobio i  Critics’ Pick. Plus, neki polu-intervju sa Paskaljevićem.
• Sjajan opis “Seoba”, Miloša Crnjanskog (ili Tsernianski kako ga oni napisaše…) iz 1994.
• “Underground”, iako nije jedan od mojih omiljenih ostvarenja, očekivano dobija svoje mesto
• Politički obojen prikaz EXIT festivala
• Zoran Živković je pominje u par grupnih opisa naučne fantastike, npr. ovde.
• Možda od svega navedenog najmanje politički obojen, prikaz Sabora trubača u Guči, iz 2001.

Sajt za sajam knjiga

Sajam knjiga - Почетна - možda je previše očekivati da bude gotov pola meseca pre početka? Avaj, ovako je bilo i prošle godine…

Nadao sam se da ću bar ove imati prilike da vidim unapred koja predavanja kad idu…

qotd — Šlem užasa

Nutscracker
Zamisli da sam odlučuješ ko će koga ubiti kada gledaš akcioni film. Ako izabereš da glavni junak bude ubijen u prvoj pucnjavi, šta će onda biti sa ostatkom radjnje? Kada bi zaista imao slobodu izbora, to bi moglo dovesti do veoma tužnih posledica. A umetnost bi trebalo da nas veseli, a ne da rastužuje.

Monstradamus
To je tačno. A ako nas i rastužuje, ta tuga mora da nas raduje.

Nutscracker
E, baš tako. Zato zapravo nema nikakve interaktivnosti — ona je prividna. Ili, recimo to ovako, ona je moguća u onoj uskoj zoni u kojoj ni jedan izbor ne može da promeni suštinu stvari. Glavni problem je upravo u tome da se eliminiše sloboda izbora i neizostavno dovede do potrebne odluke, a da se očuva ubeđenje da je izbor slobodan. To se naučno zove prinudno orijentisanje.

~Viktor Peljevin — Šlem užasa p.65

Danas sam se opet setio ove knjige. Zanimljivo štivo. Cela je urađena kao log jedne chat sesije.

Kvalitet je otprilike na istom nivou: na momente genijalna, na momente glupa, ostavlja utisak nedorečenog, ostavlja mnogo nerazrađenih tema.

Ali ipak, zanimljivo štivo.