Postovi tagovani sa: ideje

apple-ove lekcije

Doc Searls o Jobs-u (u članku koji nije nimalo izgubio na važnosti od 1997 kad je napisan):

So Steve Jobs just shot the cloners in the head, indirectly doing the same to the growing percentage of Mac users who prefered cloned Mac systems to Apple’s own. So his message to everybody was no different than it was at Day One: all I want from the rest of you is your money and your appreciation for my Art.

It was a nasty move, but bless his ass: Steve’s art has always been first class, and priced accordingly. There was nothing ordinary about it. The Mac “ecosystem” Steve talks about is one that rises from that Art, not from market demand or other more obvious forces. And that art has no more to do with developers, customers and users than Van Gogh’s has to do with Sotheby’s, Christie’s and art collectors.

Dave Winer o Jobs-u:

Okay. I personally can’t stomach that. I cannot sit in a goddamn room with Steve Jobs doing that. I wanna puke, you know? [...] It grosses me out, but there are a lot of people who like it, and his art is impeccable. I mean I did finally break down and buy a Mac, and I got it, and I like it. Hey, it’s a nice computer. It feels good. It’s - I like my Sony VAIO, too, but the Mac’s a good computer. He breaks the rule, and he gets away with it. But nobody else does.

Sviđa mi se šta Apple radi.

Pomeraju granice. Brišu granicu između kompjutera i običnog uređaja koji svi lako nauče da koriste.

Probajte da napravite listu stvari koje radite na kompjuteru, a da nisu vezane za održavanje sistema, programiranje ili neki drugi oblik robovanja kompjuteru…

Sada pogledajte aplikacije iz iLife-a, pa mi recite koliko se te stvari preklapaju.

Možda se ovakve stvari čine nebitne, ali to je samo na prvi pogled. To su stvari koje zaista znače, koje nas čine srećnim.

(evo jednog bonus saveta: savršen backup ima samo stvari koje ste vi napravili, sve ostalo postaje nebitno tokom vremena)

Nikad nisam radio na Mac-u, nikad nisam imao prilike da ga podrobno testiram, ali voleo bih. Iako mi se na kraju verovatno ne bi svideo.

Iako bi se vratio na Linux, čim u meni proradi crv koji me je za njega i zalepio.

Ali voleo bih da postavim jedan Mac u dnevnu sobu, da ne mislim da li ce da radi ili ne. Da se divim njegovom dizajnu; da, bar na kratko, prestanem da budem rob kompjuteru, i da on počne da robuje meni.

Za kraj pogledajte ovu sliku i pronađite gde je vaš PC u Apple eri.

Mnogo toga može da se nauči od jabuke…

Stvari labavo povezane oko jedne reči — specijalizacija

Juče sam linkovao ka članku Doc Searls-a, za koji smatram da je odličan. Ali ukapirao sam da ljudi koji čitaju ovaj blog možda neće razumeti zašto je to stvarno tako.

Taj članak je o linux-u. Ove želim da skrenem pažnju na jednu mnogo širu temu — temu specijalizacije.

Prvi put sam čuo za taj koncept u intervjuima sa Doug Engelbart-om (videti NerdTV 11), pronalazačem miša, grafičkih interfejsa, i generalno simpatičnim dedicom. Po njemu, trenutna kombinacija miš-tastatura-monitor nije ono što je on imao na umu, kada je predstavio svoju viziju davne `68.

On je zamišljao da će problemi kojima se bavimo postati toliko kompleksni, da će nam trebati specijalizovani interfejsi, koji su specijalno dizajnirani za te zadatke, međutim, to se nije dogodilo iz više razloga. Jedan je ekonomija koja trenutno pokreće tehničku industriju, koja otprilike kaže: ne postoje suviše složeni čipovi, postoje samo čipovi koji se proizvode masovno (koji su jeftini), i oni koji se ne proizvode masovno (skupi). Drugi je, kako je to Doc lepo primetio u svom članku, ovisnost o Microsoft i tehnologije koje on propagira — ništa ne prolazi, ako ne dobije blagoslov ms/intel monopolije.

Nezavisno od toga, Steve Burbeck je napravio sjajnu paralelu između višećelijskih organizama i kompjutera (koncept koji on naziva multicellular computing). U Jon Udell-ovom podcastu (transkript), i na wikiju posvećenom ovom projektu, on objašnjava 4 koncepta koji moderni računari treba da usvoje, kako bi se obezbedio dalji napredak. Jedan od njih je i specijalizacija.

Što nas dovodi nazad na Doc-ov članak. Linux omogućava ovakvu vrstu specijalizacije, i cela stvar polako počinje da se zahuktava:

• TiVo (zasnovan na linuxu) je izazvao pravu revoluciju u TV svetu (amerike), i izazvao pravu lavinu sličnih uređaja i programa, od kojih su neki zasnovani na linuxu (mythTV, elisa), a neki i dalje u vlasničkoj formi (appleTV)
• Nokia je izbacila n770 i n800 internet tablete, koji za razliku od Microsoftovog TabletPC-ja, ne teže tome da budu isti dosadni PC, već se specijalizuju za jednu namenu
• Telefoni postaju sve pametniji, većina je zasnovana na Symbian-u, ali sve se više probijaju i oni sa linux-om u pozadini.
• OLPC projekat je pokrenuo čitavu lavinu sličnih, koji imaju za cilj stavljanje jeftinih laptop-ova na tržište (a gde ste bili celo moje detinjstvo….)
• lista se nastavlja…

Sve ovo dovodi do zaključka da nismo ni blizu tehnološkog vrhunca, i da je jedini način da nastavimo da napredujemo specijalizacija, koja je najbolje ostvariva kroz slobodan softver.

Trudio sam se da budem jasan, ali da biste potpuno razumeli ono što sam hteo da kažem, moraćete da pročitate sve članke, i odgledate/odslušate sve intervjue. Zato — knjige u ruke ;)