Postovi tagovani sa: foss

Uspon WebKit-a

Peer Pressure » Should Mozilla Drop Gecko for WebKit? ← kada ovakvi predlozi počnu da se pojavljuju, bez obzira koliko malo verovatni bili, znaš da se nešto zahuktava…

WebKit je sve popularniji među foss hakerima, sve češće se pojavljuje u člancima na Planet Gnome, sve više stvari se bazira na njemu…

Zanimljiva i jako dobra stvar. Stvara konkurenciju Firefox-u, koji se poprilično ulenjio u zadnjih godinu-dve…

Nova dokumentacija za Zmiju

Videti ovde. Lep redizajn, samo se pitam kako li će pdf verzije izgledati bez LaTeX-a… stvarno je vreme da se potrudim oko nalaženja bolje ‘net konekcije… (via Simon Willison)

PDF-ovi na linuxu

A guide to using PDFs on GNU/Linux | Linux Journal:
Although GNU/Linux has long supported postscript format, full support for the related PDF file format has been longer in arriving. Today, however, PDF support is finally starting to equal what is available on other operating systems. Whether you are printing, editing, or viewing PDF files, you now have the choice of a variety of applications on both the command line and the desktops.

Mrzim ovakve članke… Posle ovakvog uvoda čovek pomisli da će naleteti na nešto novo, nešto što ranije nije primetio, i naći sve alate koji mu trebaju za uspešno baratanje PDF-ovima na *nixu… Avaj… članak ne nudi ništa novo, i uopšte nije realističan po pitanju podrške za PDF-ove…

Velika je to specifikacija, ima tu još dosta posla… Sama činjenica da ni forme nisu podržane kako treba (o anotacijama da ne počinjem…), govori u koliko jadnom stanju su PDF-ovi na linuxu.

Jedno je ipak tačno: mnogo je urađeno u zadnjih godinu-dve, i na još mnogo toga se radi… Sledeće godine u ovo vreme… ;)

Tehnografija dana: smanjite PNG-ove

Koliko vam je bitan svaki bit?

Sigurno, ako uzmemo cenu današnjih hard diskova, bitova ima na bacanje. Ali kada te bitove treba preneti preko spore internet konekcije (a skoro svaka internet konekcija je spora), svaki bit je bitan.

Danas sam našao sjajnu alatku, koja uz malo (više) drndanja procesora izvlači maksimum iz PNG kompresije bez gubitaka — pngcrush.

Moji lokalni testovi su pokazali dobitak od oko 10% — nije mnogo, ali ipak znači.

Takođe, alatka će poslužiti i kao čistač za sve “nepotrebne” stvari, koje mogu uzrokovati da se PNG fajlovi ne prikazuju isto na svim platformama (pogledati ovaj post za objašnjenje).

Za više informacija o korišćenju pogledajte zvaničnu dokumentaciju, a za par zgodnih skripti ovaj post.

Stvari labavo povezane oko jedne reči — specijalizacija

Juče sam linkovao ka članku Doc Searls-a, za koji smatram da je odličan. Ali ukapirao sam da ljudi koji čitaju ovaj blog možda neće razumeti zašto je to stvarno tako.

Taj članak je o linux-u. Ove želim da skrenem pažnju na jednu mnogo širu temu — temu specijalizacije.

Prvi put sam čuo za taj koncept u intervjuima sa Doug Engelbart-om (videti NerdTV 11), pronalazačem miša, grafičkih interfejsa, i generalno simpatičnim dedicom. Po njemu, trenutna kombinacija miš-tastatura-monitor nije ono što je on imao na umu, kada je predstavio svoju viziju davne `68.

On je zamišljao da će problemi kojima se bavimo postati toliko kompleksni, da će nam trebati specijalizovani interfejsi, koji su specijalno dizajnirani za te zadatke, međutim, to se nije dogodilo iz više razloga. Jedan je ekonomija koja trenutno pokreće tehničku industriju, koja otprilike kaže: ne postoje suviše složeni čipovi, postoje samo čipovi koji se proizvode masovno (koji su jeftini), i oni koji se ne proizvode masovno (skupi). Drugi je, kako je to Doc lepo primetio u svom članku, ovisnost o Microsoft i tehnologije koje on propagira — ništa ne prolazi, ako ne dobije blagoslov ms/intel monopolije.

Nezavisno od toga, Steve Burbeck je napravio sjajnu paralelu između višećelijskih organizama i kompjutera (koncept koji on naziva multicellular computing). U Jon Udell-ovom podcastu (transkript), i na wikiju posvećenom ovom projektu, on objašnjava 4 koncepta koji moderni računari treba da usvoje, kako bi se obezbedio dalji napredak. Jedan od njih je i specijalizacija.

Što nas dovodi nazad na Doc-ov članak. Linux omogućava ovakvu vrstu specijalizacije, i cela stvar polako počinje da se zahuktava:

• TiVo (zasnovan na linuxu) je izazvao pravu revoluciju u TV svetu (amerike), i izazvao pravu lavinu sličnih uređaja i programa, od kojih su neki zasnovani na linuxu (mythTV, elisa), a neki i dalje u vlasničkoj formi (appleTV)
• Nokia je izbacila n770 i n800 internet tablete, koji za razliku od Microsoftovog TabletPC-ja, ne teže tome da budu isti dosadni PC, već se specijalizuju za jednu namenu
• Telefoni postaju sve pametniji, većina je zasnovana na Symbian-u, ali sve se više probijaju i oni sa linux-om u pozadini.
• OLPC projekat je pokrenuo čitavu lavinu sličnih, koji imaju za cilj stavljanje jeftinih laptop-ova na tržište (a gde ste bili celo moje detinjstvo….)
• lista se nastavlja…

Sve ovo dovodi do zaključka da nismo ni blizu tehnološkog vrhunca, i da je jedini način da nastavimo da napredujemo specijalizacija, koja je najbolje ostvariva kroz slobodan softver.

Trudio sam se da budem jasan, ali da biste potpuno razumeli ono što sam hteo da kažem, moraćete da pročitate sve članke, i odgledate/odslušate sve intervjue. Zato — knjige u ruke ;)