levelHead — igra koja spaja virtuelni i stvarni svet

Od kako sam prvi put saznao za levelHead, želim da kupim web kameru da ga probam. Sad je kod oslobođen, pod GPLv3 licencom, tako da bar oni koji imaju web kamere mogu da ga probaju.

Javite utiske!

U društvu u kome je sveopšte prisluškivanje internet saobraćaja deo svakodnevnice, vredi izdvojiti par minuta za povećanje sopstvene anonimnosti na `netu…

Prvo instalirajte pakete: privoxy, tor i torbutton-extension pakete, recimo komandom:

sudo apt-get install privoxy tor torbutton-extension

posle toga otvorite fajl /etc/privoxy/config i dodajte liniju:

forward-socks4a / localhost:9050 .

Zatim, ako iz nekog razloga apt-get nije uspeo da instalira torbutton plugin za firefox, instalirajte ga ručno (otvorite Tools->Add-ons, idite na Get Add-ons i kucajte tor u pretragu).

Startujte servise sa:

$ sudo /etc/init.d/tor start
$ sudo /etc/init.d/privoxy start

I pojaviće vam se dugme u donjem levom desnom uglu firefoxa, za uključivanje i isključivanje tor-a.

Ostale programe podesite da koriste proxy na localhost:9050 i to je to.

Konekcija je malo usporena, ali dugme u firefoxu omogućava lak prelaz između anonimnog i običnog surfovanja.

Jedan stari Linux mit kaže da je Linuxu potreban restart samo kada se nadograđuje kernel. U zadnjih nedelju-dve, pade mi na pamet da taj mit konačno stavim na probu.

Držao sam laptop upaljen nekih 11 dana, i radio na njemu uobičajne stvari: sve od firefoxa do podešavanja apachea, na nekoliko lokacija i barem 4 različite mrežne konfiguracije. Evo par zapažanja:

Linux kernel je stabilan k’o planinski jarac. Ni jednom nije štucnuo za tih desetak dana.

Od ostailh sistemskih stvari, nije bilo mnogo problema. X je lepo ulazio i vraćao se iz suspenda, bežična mreža takođe (sa sve ndiswrapperom). Menjanje mrežne konfiguracije je jedina stvar koju je malo teže izvesti bez restarta: Gnomeovi alati znaju da se zabudale, pa poznavanje komandne linije nije na odmet. (beleška sebi: ubuduće proveri da li su ti dobro podešene adrese DNS servera kad menjaš mrežnu konfiguraciju) Mali problem se javio i kod automatskog podešavanja osvetljenja monitora: posle par dana puštanje filma je zatamnjivalo ekran umesto da ga prosvetljuje, ali bitno je da su ručna podešavanja još uvek radila.

Za razliku od kernela programi koje redovno koristim ne mogu da se pohvale takvom stabilnošću…

Gnome-Do u trenutnoj inkarnaciji ima gadno curenje memorije, pa je poželjno resetovati ga svakih par dana. Kod Firefoxa je to svedeno na prihvatljivu meru, ali sam i njega često resetovao, najviše da bih uz najmanji trošak mreže ponovo učitao sve otvorene tabove, i da bih zatvorio Java plugin, koji takođe curka memoriju i opterećuje procesor bez nekog posebnog razloga. Liferea puca sama od sebe gotovo redovno.

Ali sve su to problemi koji se mogu rešiti bez resetovanja kompjutera: velika modularnost omogućava da se resetuju sve komponente zasebno (grafičko okruženje se može resetovati, svi servisi se mogu resetovati…) tako da je stari mit sa početka članka, barem za mene, tačan.

A zbog čega sam na kraju resetovao sistem? Slučajnost — umesto suspend dugmeta pritsnuo sam restart. Prokleti touchpad… Još bi on radio da nije bilo toga…

Obavezno čitanje za svakog ko prati bitku za sledeći standardni format za office pakete. Pet kratkih tačaka i zaključak koji sledi:

GNOME Foundation Statement on ECMA TC45-M Participation:

We in the Open Source and Free Software community should be cautious about taking a black and white approach to a process that is rapidly turning standards into industrial weapons to the detriment of our users, software and communities. We face the very real danger that standards will suffer the same fate as patents: created to spur innovation and sharing, but manipulated to control and restrain.

Pravo u centar!

Apple - Mac OS X Leopard - Features - 300+ New Features:
OpenDocument and Word 2007 Formats

Take advantage of TextEdit support for the Word 2007 and OpenDocument formats for reading and writing.

Ovo je lepo, ma kakva ta podrška bila.

Kad smo već kod te strane, voleo bih da i ubuntu za sledeću verziju napravi ovakvu listu novina. Ako se uzme u obzir šta je sve Apple ovde navodio, i ubuntu bi imao blizu “200 new features”. Možda i poradim na tome za sledeću verziju, ako posluži slobodno vreme…

Brza beleška:
New York Times je počeo da objavljuje delove interne infrastrukture i programa kao slobodan softver.

Ovo su sjajne vesti. Jedna od najvećih prednosti slobodnog softvera je ta saradnja na infrastrukturi, gde velike firme kojima su potrebne takve stvari same ulažu u njihovu proizvodnju. Korisnici - koji najviše znaju šta im zapravo treba - prave svoj softver. Veliki pomak od klasičnog “klečiš i primaš njihovu milost” načina na koji se godinama spravljao vlasnički softver.

Povezana činjenica: Django je nastao na upravo ovaj način (poslušajte njihovu priču ovde), jedne druge novine su ga razvile za internu upotrebu, oslobodile, i sad svi profitiraju od zajedničkog rada na njemu. Sličnu priču ima i Rails.

Što više - to bolje. Vremena se definitivno menjaju.

Theora.org :: news

Moving out of alpha status Theora is now available as version 1.0 beta1

Još koja decenija, i dobićemo finalnu verziju… Ne lipši magare…

Peer Pressure » Should Mozilla Drop Gecko for WebKit? ← kada ovakvi predlozi počnu da se pojavljuju, bez obzira koliko malo verovatni bili, znaš da se nešto zahuktava…

WebKit je sve popularniji među foss hakerima, sve češće se pojavljuje u člancima na Planet Gnome, sve više stvari se bazira na njemu…

Zanimljiva i jako dobra stvar. Stvara konkurenciju Firefox-u, koji se poprilično ulenjio u zadnjih godinu-dve…

Videti ovde. Lep redizajn, samo se pitam kako li će pdf verzije izgledati bez LaTeX-a… stvarno je vreme da se potrudim oko nalaženja bolje ‘net konekcije… (via Simon Willison)

A guide to using PDFs on GNU/Linux | Linux Journal:
Although GNU/Linux has long supported postscript format, full support for the related PDF file format has been longer in arriving. Today, however, PDF support is finally starting to equal what is available on other operating systems. Whether you are printing, editing, or viewing PDF files, you now have the choice of a variety of applications on both the command line and the desktops.

Mrzim ovakve članke… Posle ovakvog uvoda čovek pomisli da će naleteti na nešto novo, nešto što ranije nije primetio, i naći sve alate koji mu trebaju za uspešno baratanje PDF-ovima na *nixu… Avaj… članak ne nudi ništa novo, i uopšte nije realističan po pitanju podrške za PDF-ove…

Velika je to specifikacija, ima tu još dosta posla… Sama činjenica da ni forme nisu podržane kako treba (o anotacijama da ne počinjem…), govori u koliko jadnom stanju su PDF-ovi na linuxu.

Jedno je ipak tačno: mnogo je urađeno u zadnjih godinu-dve, i na još mnogo toga se radi… Sledeće godine u ovo vreme… ;)

Koliko vam je bitan svaki bit?

Sigurno, ako uzmemo cenu današnjih hard diskova, bitova ima na bacanje. Ali kada te bitove treba preneti preko spore internet konekcije (a skoro svaka internet konekcija je spora), svaki bit je bitan.

Danas sam našao sjajnu alatku, koja uz malo (više) drndanja procesora izvlači maksimum iz PNG kompresije bez gubitaka — pngcrush.

Moji lokalni testovi su pokazali dobitak od oko 10% — nije mnogo, ali ipak znači.

Takođe, alatka će poslužiti i kao čistač za sve “nepotrebne” stvari, koje mogu uzrokovati da se PNG fajlovi ne prikazuju isto na svim platformama (pogledati ovaj post za objašnjenje).

Za više informacija o korišćenju pogledajte zvaničnu dokumentaciju, a za par zgodnih skripti ovaj post.

Juče sam linkovao ka članku Doc Searls-a, za koji smatram da je odličan. Ali ukapirao sam da ljudi koji čitaju ovaj blog možda neće razumeti zašto je to stvarno tako.

Taj članak je o linux-u. Ove želim da skrenem pažnju na jednu mnogo širu temu — temu specijalizacije.

Prvi put sam čuo za taj koncept u intervjuima sa Doug Engelbart-om (videti NerdTV 11), pronalazačem miša, grafičkih interfejsa, i generalno simpatičnim dedicom. Po njemu, trenutna kombinacija miš-tastatura-monitor nije ono što je on imao na umu, kada je predstavio svoju viziju davne `68.

On je zamišljao da će problemi kojima se bavimo postati toliko kompleksni, da će nam trebati specijalizovani interfejsi, koji su specijalno dizajnirani za te zadatke, međutim, to se nije dogodilo iz više razloga. Jedan je ekonomija koja trenutno pokreće tehničku industriju, koja otprilike kaže: ne postoje suviše složeni čipovi, postoje samo čipovi koji se proizvode masovno (koji su jeftini), i oni koji se ne proizvode masovno (skupi). Drugi je, kako je to Doc lepo primetio u svom članku, ovisnost o Microsoft i tehnologije koje on propagira — ništa ne prolazi, ako ne dobije blagoslov ms/intel monopolije.

Nezavisno od toga, Steve Burbeck je napravio sjajnu paralelu između višećelijskih organizama i kompjutera (koncept koji on naziva multicellular computing). U Jon Udell-ovom podcastu (transkript), i na wikiju posvećenom ovom projektu, on objašnjava 4 koncepta koji moderni računari treba da usvoje, kako bi se obezbedio dalji napredak. Jedan od njih je i specijalizacija.

Što nas dovodi nazad na Doc-ov članak. Linux omogućava ovakvu vrstu specijalizacije, i cela stvar polako počinje da se zahuktava:

• TiVo (zasnovan na linuxu) je izazvao pravu revoluciju u TV svetu (amerike), i izazvao pravu lavinu sličnih uređaja i programa, od kojih su neki zasnovani na linuxu (mythTV, elisa), a neki i dalje u vlasničkoj formi (appleTV)
• Nokia je izbacila n770 i n800 internet tablete, koji za razliku od Microsoftovog TabletPC-ja, ne teže tome da budu isti dosadni PC, već se specijalizuju za jednu namenu
• Telefoni postaju sve pametniji, većina je zasnovana na Symbian-u, ali sve se više probijaju i oni sa linux-om u pozadini.
• OLPC projekat je pokrenuo čitavu lavinu sličnih, koji imaju za cilj stavljanje jeftinih laptop-ova na tržište (a gde ste bili celo moje detinjstvo….)
• lista se nastavlja…

Sve ovo dovodi do zaključka da nismo ni blizu tehnološkog vrhunca, i da je jedini način da nastavimo da napredujemo specijalizacija, koja je najbolje ostvariva kroz slobodan softver.

Trudio sam se da budem jasan, ali da biste potpuno razumeli ono što sam hteo da kažem, moraćete da pročitate sve članke, i odgledate/odslušate sve intervjue. Zato — knjige u ruke ;)