Par stvari koje mrzim u zadnje vreme: feedburnerovu, wordpress.com-ovu i još par  drugih favicona.

Kada pratiš preko 100 sajtova u RSS čitaču, zadnje što želiš je da više od polovine ima istu ikonicu… Nikad ne znam koji članak je sa kojeg bloga…

Da li su statistike toliko bitne?

Jedan stari Linux mit kaže da je Linuxu potreban restart samo kada se nadograđuje kernel. U zadnjih nedelju-dve, pade mi na pamet da taj mit konačno stavim na probu.

Držao sam laptop upaljen nekih 11 dana, i radio na njemu uobičajne stvari: sve od firefoxa do podešavanja apachea, na nekoliko lokacija i barem 4 različite mrežne konfiguracije. Evo par zapažanja:

Linux kernel je stabilan k’o planinski jarac. Ni jednom nije štucnuo za tih desetak dana.

Od ostailh sistemskih stvari, nije bilo mnogo problema. X je lepo ulazio i vraćao se iz suspenda, bežična mreža takođe (sa sve ndiswrapperom). Menjanje mrežne konfiguracije je jedina stvar koju je malo teže izvesti bez restarta: Gnomeovi alati znaju da se zabudale, pa poznavanje komandne linije nije na odmet. (beleška sebi: ubuduće proveri da li su ti dobro podešene adrese DNS servera kad menjaš mrežnu konfiguraciju) Mali problem se javio i kod automatskog podešavanja osvetljenja monitora: posle par dana puštanje filma je zatamnjivalo ekran umesto da ga prosvetljuje, ali bitno je da su ručna podešavanja još uvek radila.

Za razliku od kernela programi koje redovno koristim ne mogu da se pohvale takvom stabilnošću…

Gnome-Do u trenutnoj inkarnaciji ima gadno curenje memorije, pa je poželjno resetovati ga svakih par dana. Kod Firefoxa je to svedeno na prihvatljivu meru, ali sam i njega često resetovao, najviše da bih uz najmanji trošak mreže ponovo učitao sve otvorene tabove, i da bih zatvorio Java plugin, koji takođe curka memoriju i opterećuje procesor bez nekog posebnog razloga. Liferea puca sama od sebe gotovo redovno.

Ali sve su to problemi koji se mogu rešiti bez resetovanja kompjutera: velika modularnost omogućava da se resetuju sve komponente zasebno (grafičko okruženje se može resetovati, svi servisi se mogu resetovati…) tako da je stari mit sa početka članka, barem za mene, tačan.

A zbog čega sam na kraju resetovao sistem? Slučajnost — umesto suspend dugmeta pritsnuo sam restart. Prokleti touchpad… Još bi on radio da nije bilo toga…

Inspirisan člankom Dragana Varagića, i ja sam malo prčkao po novim Google trendovima, i upoređivao razne srpske sajtove:

Napomena: ovo sve može da bude skroz netačno… Sve zavisi koliko verujete u ovakve statistike…

Kultura verovatno nije prioritet u ovom regionu, pa možda ovakav grafik i ne čudi.

Kompjuterski časopisi (koje sam nekada čitao, sada više ne) dobijaju poseta srazmerno sa sadržajem koji nude… Izuzetak je Svet Kompjutera, koga sam svrstao zajedno sa sajtovima koji imaju posete.

Pregled trendova kompjuterskih sajtova. Slika sve govori. Više manje očekivano.

Od prodavnica računara i opreme (bar onih za koje ja znam), jedino Pakom ima podatke…

Operateri mobilne telefonije imaju poseta srazmerno sa brojem korisnika. Ne znam tačno zbog čega sam ovde ubacio portal nadlanu.com…

Od televizija… Pa, nekima je internet bitan, nekima ne… RTS pomalo razočarava (očekivano).

Univerziteti, očekivano.

I na kraju najposećeniji sajtovi (koje sam ja mogao da nađem, i u odsustvu googlea). Primetite pad saobraćaja za prvi maj.

Oluja, grmljavina i munje. Još jedna prolećna oluja. Laptop iskopčan iz struje koja ubrzo nestaje… Firefox zatvoren — sve što sam imao otvoreno, pročitao sam. Udobno zavaljen, sedim i slušam vrhunski japanski Jazz, dok još imam nešto preostale baterije…

Ali ne da meni đavo mira, pa odlučim da napravim kratak test i vidim šta od programa za puštanje muzike najviše troši bateriju. Upalim odlični PowerTOP i počnem testiranje.

Kako sam testirao?

Od aplikacija, tu su se zatekli novi Banshee 1.0 i standarni Rhythmbox. Ubacio sam Totem i mplayer, čisto radi poređenja.

Koristeći PowerTOP, merio sam koliko puta u sekundi svaka od tih aplikacija budi računar iz stanja mirovanja (Wakeups-from-idle per second, kako se to na engleskom kaže), prvo za .flac fajl, zatim za .mp3. Zatim sam izmerio koliko se puta računar budi iz mirovanja bez ikakve muzike i napravio razlike prosečnih vrednosti. Sva merenja sam ponovio 4-5 puta, čisto da budem siguran da se nešto drugo ne upliće u rezultate.

Rezultati

Tabela sve govori. Rhythmbox se pokazao najbolje u oba slučaja. Zatim sledi Totem pa Banshee, dok mplayer, uz moje razočarenje i čuđenje, ostade na zadnjem mestu (očekivao sam više od konzolnog programa).

Update: evo i grafika:

Prva tri plejera koriste GStreamer, tako da ne čudi da su rezultati malo slični. MP3 traži manje resursa od flac-a.

Umesto zaključka

Ovo i nije neki bitan test — laptop i nije baš najekonomičnije rešenje za puštanje muzike na baterije — ali ako se nađete u situaciji kada ste osuđeni na tako nešto, ili kada bi ste želeli da slušate muziku dok radite (na baterije), a da pritom što manje trošite struje, ovaj test može biti koristan.

Voleo bih da vidim ovakav test i za druge medija plejere, koje ja nisam imao mogućnosti da probam, pa ako nekoga ne mrzi, ostavite rezultate u komentarima…

izlgeda da i vlade razvijenijih država pate od istog problema kao i naša. Možda bi i mi mogli malo da se angažujemo na proguravanju ovakvih ideja?

voleo bih da imam malo više vremena da napišem nešto o ovome i ovome. Ali možete zaključke i sami da izvedete.

Pre mesec dana na Tehnopolisu i na blogu Aleksandra Uroševića razvila se zanimljiva diskusija o postavljanju glupih pitanja na forumima, tretiranju ljudi koji postavljaju takva pitanja i pretraživanju interneta pomoću Googlea.

U ovom članku ću pokušati da anlaliziram te članke, dam svoje viđenje problema i ponudim neka rešenja na ova, vrlo složena, pitanja.

Pošto se ovaj članak direktno oslanja na dva pomenuta, ako ih već niste pročitali, uradite to pre daljeg čitanja. Ja ću citirati relevantne delove, ali treba ih razumeti u celini.

То(рен)тална конфузија | Записи (obavezno pročitajte i komentare)

IT (ne)pismenost ili “Idi i guglaj”

Deo prvi: Loše pretpostavke

Loše bi bilo pretpostaviti da u ovoj nedođiji i tehnološkom šupku kakva je naša zemlja, prosečan građanin zna da koristi kompjuter i internet kako treba.

U takvoj sredini, kada ljudima koji su pokazali malo interesovanja da nešto nauče na postavljeno pitanje damo RTFM odgovor pravimo grešku. Pravimo grešku jer takvi ljudi ne znaju da pročitaju priručnik. Zapravo ne znaju ni gde se priručnik nalazi.

Nekada je ljudima kao što sam ja, ljudima kojima je kompjuter deo profesionalnog i privatnog života već decenijama, jako teško da zamisle kako korišćenje kompjutera i snalaženje na internetu ide novajlijama. Nezamislivo teško.

Meni su mnoge stvari na internetu logične. Ali ne zato što su one logične same po sebi, nego zato što je moj mozak toliko naviknut na tu logiku.

Neko kome je korišćenje kompjutera u velikoj meri nepoznanica, takođe će instiktivno radije potražiti odgovor od živog bića, nego od kompjutera.

Mislite li da je koncept internet foruma, i „ispravan“ način njegovog korišćenja poznat ljudima koji nisu mnogo vični sa kompjuterom? Odakle da im bude poznat? Nađite mi ekvivalent forumske komunikacije u životu bez kompjutera…

Takođe je loše pretpostaviti da normalan čovek ima gde da nauči takve stvari. U školama (generalno) i ako postoji predmet informatika, ne bavi se pitanjima pretraživanja i snalaženja, kao ni pravilima komunikacije na internetu. Kursevi koji se drže u privatnim školama isto tako slabo pokrivaju ove teme… Ali neću se dublje upuštati u diskusiju o (IT) obrazovanju… samo ću se iznervirati i postati depresivan…

Da se vratimo na glavnu temu…

Deo drugi: Potraga za bogom

Dakle, pošto je loše pretpostaviti da neko ko postavlja pitanje zna dobar deo onoga što mi znamo, treba da ga edukujemo. RTFM, zar ne? Pa ga, pošto nas mrzi čak i da postavimo link ka priručniku,  pošaljemo da „gugla“.

U članku na Tehnopolisu, citiraju Thomasa L. Friedmana koji u svojoj kolumni upoređuje google sa bogom. Nažalost, izostavili su link ka toj kolumni, pa sam se ja dao u potragu za njom koristeći takozvanog „boga“.

Evo kako je išla moja pretraga:

• Thomas L. Friedman quotes google ― ništa bitno.
• Thomas L. Friedman quotes “google is god” ― 9. pogodak izgleda kao nešto što valja.
• http://www.questiontechnology.org/page/3/ ― nasao link ka drugom članku obećavajućeg naziva.
• http://www.questiontechnology.org/blog/2008/02/googling-god.html ― link ka kolumni.
• http://www.cnn.com/2003/US/06/29/nyt.friedman/ ― evo je kolumna.

Kad smo već kod ove kolumne, članak na B92 citat pripisuje pogrešnom čoveku. U svojoj kolumni Thomas citira Alana Cohena. Možete se smejati i ostatku te kolumne i predviđanjima kojima se bavi. Imate link, nisam vas poslao da ga guglate.
Trebalo mi je oko minut i po. I uspeo sam da nađem. Znači Google je bog i krajnje rešenje, svako može na njemu da nađe odgovor, pa neka prvo ide tamo?

Što bi rekli u članku na tehnopolisu:

Jer iako ne psujemo svi, makar smo čuli za pretraživač Google a i koristimo ga još od 1998. godine kada je bio u beta fazi.

Ova rečenica predstavlja baš ono nerazumevanje o kojem govorim. Ja koristim google još od beta faze, koristio sam i njegove prethodnike, ali nisu svi.

Google nije bog, umešnost korišćenja googlea nije bogom dana veština. To je nešto što se uči godinama, što zahteva specifičan način razmišljanja, mnogo prakse i iskustva.

Jeste li probali nekad da prelistavate papirni kinesko-engleski rečnik u potrazi za nekom kineskom reči? Tako jednom manje veštom korisniku kompjutera izgleda pretraživanje interneta uz google.

Jon Udell je to lepo sročio na početku jedne svoje kolumne:

Last night an old friend who runs a small software company confessed a secret. When he and his staff answer technical questions for clients, they are often “only” searching Google. At one point, he even asked a client: “Do you really want us to search Google for you at $100/hour?” Yes, in fact they did. My friend thought that was crazy. I suggested that it’s not as crazy as it sounds. Effective search depends on reservoirs of tacit knowledge and unconscious skill. Some people possess much deeper reservoirs, and/or can tap into them more effectively, than others. That makes them valuable.

Da proanaliziramo onu moju pretragu od ranije: znao sam da treba da rastavim ono što tražim na ključne reči. Izabrao sam dve: qoutes i google i ubacio ime autora citata, pošto bih bez njega dobio gomilu gluposti. Kada to nije uspelo, ubacio sam pretraživanje tačne fraze. To je dalo samo jedan relevantan rezultat, i to na devetom mestu prve strane, koji opet nije krajnji odgovor, već veza ka vezi ka odgovoru.

Od svih rezultata koje mi je google izbacio, ja sam kliknuo samo na jedan. Onaj pravi. Neko manje vešt bi verovatno mogao provesti sate lutajući po pogrešnim sajtovima.

Koliko je ovaj postupak intuitivan?

Kontra primer: moj poznanik je skoro hteo da nađe sajt firme „Točak“. Ja sam ga, u najboljoj želji da nauči da koristi pretragu, uputio na google i posmatrao šta će ukucati.

Kada je ukucao „tocak“ i krenuo da klikne na „search“ već sam počeo da se smejem, jer sam znao da će to da mu pruži samo gomilu šugavih rezultata.

Deo treći: Forumuski softver i još loših pretpostavki

Učesnik sam raznih foruma dobar deo zadnje decenije. Na nekima sam manje, na nekima više aktivan, na jednom sam i moderator i administrator. Ukratko: znam o čemu pričam.

I kroz svo to iskustvo došao sam do zaključka:

Softver za forume je sranje.

Problem je što većina ljudi koja taj softver pravi i redovno koristi to ne primećuje. Oni su toliko utopljeni u taj način razmišljanja, i takav način organizacije, da ne vide šta tu može da bude nejasno ljudima koji nisu.

Evo par predloga da se takvo stanje stvari koliko-toliko popravi:

Da li su „top“ teme na forumima stvarno vidljive kao što bi trebalo da budu? Ne dovoljno ako je sudeći prema ovoj toplotnoj mapi koja simulira praćenje pogleda nekog ko tu stranicu gleda… (iako je za primer ovde prikazana stranica sveta kompjutera, ovo važi i za većinu ostalih foruma, uključujući i onaj na kome sam ja jedan od odgovornih)

Ljudi poput mene se često žale da korisnici foruma ne koriste pretragu… Tu treba postaviti pitanje da li je pretraga vidljiva i laka za korišćenje? Kakve rezultate daje?

Na ubuntu-rs forumu, ja sam se dosta bavio tim problemom. Jedno od rešenja je bilo da napravimo prilagođenu google pretragu, koja rešava mnoge nedostatke ugrađenih pretraga u forume, i (najbitnije!) da postavimo baner ka linku za uputstvo za korišćenje te pretrage, dodavanje iste u bowser, i sl.

Imam još jednu ideju koju još nisam sproveo u delo, a koja bi dosta pomogla.

Na stranici za pravljenje nove teme koja izgleda ovako:

mogla bi se dodati ugrađena pretraga, tako da, kad korisnik ukuca naslov teme, sa desne strane odmah izađu rezultati pretrage po tom naslovu. Evo kako bi to moglo da izgleda:

Tako bi se podstakla pretraga kod pravljenja nove teme. Naravno to bi imalo i negativnih posledica — možda korisnik neće da troši vreme i protok na učitavanje takve pretrage, možda to počne da ga nervira posle određenog vremena, ali takve stvari se daju ispraviti dodavanjem opcije za isključivanje pretrage.

Međutim, neki ljudi će uvek biti bolji u pretrazi nego drugi. Možda bi se forumski softver mogao dopuniti ovim zanimljivim primerom. Tako bi se omogućilo iskusnim korisnicima da ovu opciju uključe i da začas proguglaju rešenje za manje iskusne.

Još ako bi se dati primer modifikovao da uključi i ključne reči preko kojih se do rezultata došlo, mnogi bi naučili da koriste pretragu efikasnije.

(Eto meni posla preko leta…)

Dakle, ako hoćete da se korisnici lakše snalaze na vašem forumu, nemojte da pretpostavljate da je svima očigledno ono što je i vama, nego dodatno istaknite bitne stvari i olakšajte što je više moguće pretragu (ili je forsirajte), pre nego što počnete da kukate kako je ljudi ne koriste.

Ali sve je ovo bio uvod za glavni deo:

Deo četvrti: Dobar odgovor na loše pitanje

Šta onda posle svega ovoga odgovoriti na jedno takvo pitanje?

RTFM je, po mom skromnom mišljenju, dobro reći samo osobi koju dobro poznajete. Ako ne znate koliko osoba koja postavlja pitanje zna o kompjuterima, internetu i forumima, RTFM ili „idi i guglaj“ su uvek pogrešni odgovori.

Ako imate živaca, možete toj osobi naći dobar tekst na tu temu, staviti link i uputiti na dalje podučavanje. Stavljanje linka samo povećava verovatnoću da će neko sledeći put naći bolji odgovor na googleu, pošto je broj linkova ka strani jedan od glavnih faktora rankiranja te strane u pretraživačima. Ukoliko je pitanje postavljeno na pogrešnom mestu, možete skrenuti pažnju da to nije forum za takvu vrstu pitanja.

Ono što ne vredi je nervirati se i gubiti živce, ili ljude koji se generalno ne razumeju u moderne tehnologije još više udaljavati od njih. Ako nemate živaca za takva pitanja, samo zatvorite tu stranu, nađite sebi neku novu (ili nađite sebi neki forum u kome takva pitanja nisu dobrodošla) i ignorišite ih.

Ako ste odgovorni za forum i ne možete da ignorišete takva pitanja, zapitajte se kome je namenjen vaš forum, i potrudite se da ga prilagodite korisnicima. To je mnogo lakše od prilagođavanja korisnika forumu.

Što bi rekao Jon Udell:

We produce those goods. We’ll be rewarded when we make them well-structured, well-connected, and therefore discoverable. And we’ll be punished when we don’t.

How do we get it right? Will, common sense, elbow grease.

Naiđem juče na sjajan članak — fotografije gradova noću sa svemirske stanice. Prelepo. Paukolika mreža neonsko plavog sjaja Tokija, rešetkasta struktura severno američkih gradova, arapski gradovi koji se pružaju kao zmije kroz pustinju, difuzna svetla slabo razvijenih meksičkih i južnoameričkih gradova…. Prelepo.

Odgledam video, koji je uprkos ne baš sjajnom kvalitetu još bolji.

U njemu čujem da su napravili preko 4000 noćnih fotografija gradova na zemlji.

Hmmm… 4 hiljade? Pa mora da smo i mi upali u 4 hiljade…

I tako se ja zaputim u potragu za našom malom zemljicom na nasinoj mapi…

Beograd, i pored lepih slika preko dana, noću ostaje samo malo veća mrlja na fotografijama. Ovaj detalj gore je najbolja slika koju sam uspeo da nađem. Slikano bez zuma, verovatno pre nego što su usavršili tehniku opisanu u videu, i nije baš neki prizor.

Zato me je oduševila ova slika Vlasinskog jezera. Krajolik koji prelepo izgleda uživo, još bolje izgleda iz svemira.

Alli sve to nije ništa u poređenju sa….

… spejs šatlom iznad Lajkovca!

Ne zezam se.

Images courtesy of Earth Sciences and Image Analysis Laboratory, NASA Johnson Space Center. http://eol.jsc.nasa.gov

Jeste li čuli za Linux mapu Srbije? Zgodno mesto gde možete da se zabodete, zajedno sa vašom omiljenom Linux distribucijom. Još uvek beta, ali Dootzky vredno radi na ispravljanju bugova i dodavanju novih mogućnosti.

Lepo je što za ovo nije korišćen google/yahoo/ms maps api, već je sve odrađeno sa korisnicima sporijih konekcija na umu.

Ja sam, zbog nestalnosti svog fizičkog boravišta, razmišljao gde da se zabodem, i na kraju sam odlučio da je periferija na kojoj se trenutno nalazim pogodnija — čisto da Beograd ne dominira toliko…

Kad već pričam o mapama, da pomenem i ovu dobru video prezentaciju koju je Julian Oliver davao o kartografiji. Prvi deo može biti malo dosadan ljudima koji se malo više razumeju u materiju (tj. njen već poznat, stariji deo), ali drugi deo lepo opisuje prednosti i nedostatke novih (online) sitstema poput google mapsa.

…pobrini se da imaš programe i za stvaranje i za konzumiranje tog formata.

Pravi primer je Theora. Hteo sam da dodam malo metapodataka u screencastove koje radim ovih dana, ali avaj — jedini alat koji sam uspeo da nađem, a koji radi bez rekompresije — Oggz — nije upakovan ni za Debian ni za Ubuntu već duže vreme…

I kako sad ljudi da koriste trenutno jedini stabilni otvoreni format, kad i ono malo alata za video obradu u linuxu bolje podržava zatvorene, patentirane i opšteprihvaćene formate.

bahhh… možda je samo vreme da počnem da se bavim MOTU aktivnostima… evo, čim nađem vremena ;)

Kupio sam laptop (o tome više kasnije), i on je došao sa wide ekranom (1280×800) što znači da sada imam malo manje vertikalnih piksela, i da bih mogao malo da ih prištedim.

Evo kako sam to uradio:

1. Tekst pored ikona

Jednostavna promena gnome podešavanja koju radim već godinama spašava gomilu vertikalnog prostora. Evo kratkog screencasta koji pokazuje kako se namešta (ignorišite čudne menije) i koliko je drastična razlika (ogg/theora, 380kb):

2. Firefox

Firefox se da još bolje podesiti, ali da ne bih bespotrebno trošio reči, i tu pogledajte screencast (ogg/theora, 280kb):

Ako neko ima još neki savet za bolje korišćenje vertikalnih piksela, neka ostavi komentar (ili javi nekim drugim putem ;) )

Adobe-ov Flash je jedno ružno parče softvera, pogotovu u verziji za linux. U 90% slučajeva on je odgovoran za spor rad Firefoxa, gutanje memorije i procesora. A u 90% slučajeva se učitava kada vam ne treba, ili samo prikazuje glupe reklame.

Našao sam rešenje: Flashblock.

Kada je instaliran, morate da kliknete na sve flash objekte, da bi oni počeli da se učitavaju. Pogledajte screenshot:

Ima samo jedan mali problemčić — flash se ponekad koristi u backend-u (recimo, upload na slideshare-u), ili je sajt podešen tako da fallback-uje na ne-flash verziju, ako se flash ne učita (što ponekad može biti korisno, ali ponekad smeta — recimo novi WordPress media uploader). To se rešava tako što se u opcijama podesi da se za taj sajt automatski dopušta flash.

Postoje dva pogleda na `net: tehnički i sociološki.

Obično brbljam o prvom, danas mi se priča o potonjem.

Razlog: upravo sam završio The Future of Reputation.

Budućnost reputacije je odlična knjiga, koja se kroz mnoštvo (poznatih) primera dotiče pitanja privatnosti, glasina, slobode govora, anonimnosti i odgovornosti u novom, opštepovezanom svetu interneta.

Odlična knjiga. Trebalo bi da uđe u obaveznu lektiru svakoga ko sebe smatra iskusnim korisnikom interneta. Iskusnim, zato što ova kniga nije za početnike, ili ljude koji se ne snalaze sa novim tehnologijama baš najbolje — kod njih će verovatno izazvati tehnofobiju (koja se tako lako javlja u našim krajevima).

Ja, naravno, ne bih bio ja, da nemam neke zamerke:

Voleo bih da je poslednje poglavlje — ono u kome se nude moguća rešenja za probleme predstavljene u ostatku knjige — bilo malo opširnije i detaljnije (možda bi trebalo da ga pročitam ponovo, sporije i detaljnije?).

Takođe, mislim da autor greši u jednom delu — previše je opterećen činjenicom da, ako se nešto jednom postavi na `net, tamo i ostaje.
Stalno pominje Google cache, i Internet Arhivu, i stalno to primenjuje na par slučajeva koji su postali izuzetno poznati i rašireni. Ali istina je da oni predstavljaju samo mali, mali deo onoga što se dešava na netu, i da će tako i ostati.

Ja mislim da je veći problem interneta nestalnost - stvari koje nestaju, koje nikada neće biti vraćene. Stvari koje su isparile iz Google cache-a, koje nikada nisu ni dospele u Internet Arhivu… Stvari koje se menjaju — članci koji su govorili jedno sada mogu da govore drugo. Autor napominje da se ovo može koristiti za dobro, ali zaboravlja (ili ignoriše?) činjenicu da se ista tako može koristiti i u loše svrhe.

Ali da ne filozofiram mnogo… pročitajte knjigu. Dostupna je u celosti online.

ps

Ako vas zanima ovakav pogled na net, obiđite i ovaj blog.

Jedna od lepih stvari koju donosi novi ubuntu (8.04) je Totem sa plugin-om za puštanje filmova sa YouTube-a. Relativno lepo radi (baferovanje je moglo biti bolje odrađeno), nema potrebe za instaliranjem Flash plugin-a.

Ovo je lep primer servisa koji ima javni API — može svašta da se uradi sa njim.

Pogledajte kako sve to izgleda u malom screencastu (theora/ogg):

ps
Zanemarite audio ikonu, Twango Ovi ne raspoznaje baš najbolje ogg formate.

Nova galerija kojom samo testiram mogućnosti, isprobavam gallery tag, podešavam neke sitnice, i odlažem učenje. Napomena sebi: idi uči.

Nisam neki ljubitelj Cringelyjevih pompeznih kolumni (više ga volim kao tihog novinara koji priređuje Nerd TV - sjajnu seriju intervjua sa genijalcima ovog zanata), ali u zadnje tri nedelje je obrađivao temu u kojoj je, pored svojih pompeznih izjava, proturio i neke veoma zanimljive ideje.

John Seeley Brown opisuje budućnost obrazovanja, učenja i odrastanja u digitalnom dobu mnogo, mnogo bolje, pa ako ste zainteresovani za tu temu, posetite njegov sajt i nađite malo vremena da pročitate njegove radove.

Ono što meni i dalje nije jasno je činjenica da se ljudi mnogo pametniji od mene, poput pomenute dvojice (i recimo Irving Wladawsky-Berger), toliko lože na virtuelne svetove poput WoW-a i Second Life-a. Možda će se, kad postanu malo kompleksniji (kad porastu?), i meni činiti malo primamljiviji, ali trenutno ne vidim kakav napredak u komunikaciji donosi kontrolisanje onih jednostavnih avatara…

test wordpress galerije

Pre dve godine
Komp sam promenio vreme, telefon sam promenio vreme. Ja ručno promenio ručni sat.

Pre dva dana
Ručno menjao vreme na kompu, telefonu i ručnom satu…

Neki bi rekli da mi je ručni sat najviše napredovao…

Prešao na ubuntu 8.04 (razvojna verzija). Prvi utisci: lepo… dosta poboljšanja, prokleti drajver za štamač radi i posle upgradea, modem ću morati ponovo da rekompajliram. Dok sam to radio, izašao je novi WordPress, pa sam i ovaj blog časkom upgradeovao… Prošlo skoro kao podmazano. Skoro….

Jedna lepa vest: kao što je objavljeno na forumu, izašao je prevod zvanične ubuntu knjige. Izdavač je CET, a prvo poglavlje se može preuzeti sa njihovog sajta.

Ono što me buni u vezi ove knjige je to da je, iako je objavljena pod Creative Commons licencom, knjigu praktično nemoguće naći na `netu (dobro, ima je na torrentima…), a kad god se to pitanje podiglo na blogovima autora (recimo ovde), odgovor je nekao izostao… Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da oni preferiraju da ljudi kupe knjige, jer će tako biti plaćeni za svoj rad, ali ipak deluje kao malo ljigav potez. Da su otvoreno rekli - nema ništa od objavljivanja na netu - knjiga je pod CC licencom, ali morate je kupiti u papiru, ne bih se bunio. Ovako, moram da pomenem.

Predsednik ComTrade grupe pimpuje male računare, koje mahom tera linux? No way!

Way…

Doduše, više on pominje UMPC-ove, koje je do sada gurao Majkrosoft, ali sigurno je da je ovaj segment vrlo aktuelan. I ono što je fino: trenutno ga niko ne kontroliše, utakmica je otvorena, videćemo kako će se stvari razvijati.

Sve što je zapisano na netu, kao da je zapisano na vodi.

Ljudi ne shvataju koliko je ovo ozbiljan problem

Doom9.net - No Choice 2 - Remembering HD DVD - analiza svega što se dešavalo i što se trenutno dešava na ratištu za formate visoke definicije, napisan od strane nekog ko se stvarno razume u te stvari. Nastavak članka od pre pola godine, koji se bavio istom tematikom. Kad ste već na sajtu, prošetajte po forumu, to je jedna od najvećih baza znanja o video kompresiji na `netu…

Cyberspace. A consensual hallucination experienced daily by billions of legitimate operators, in every nation, by children being taught mathematical concepts… A graphic representation of data abstracted from banks of every computer in the human system. Unthinkable complexity. Lines of light ranged in the nonspace of the mind, clusters and constellations of data. Like city lights, receding…
William Gibson - Neuromancer

Konačno. Posle toliko čekanja, konačno imam brzi net.

Dok kuckam ovo Ubuntu polako skida update-ove za sistem, TP Linkovi TL-WA501g i TL-WR340g lepo odrađuju svoj posao. Uživanje!

Doduše nije sve bez mane: bežičnim linkovima ne prijaju vetrovi od 80km/h, padavine i duboki minus; a i provajdera još uvek treba da ubedim da pređe na neki drugi kanal, pošto se na ovom sudara sa još jednim… Ali to su sitnice. Za nešto više od nedelju dana skinuo sam više od 10GB raznoraznih stvarčica sa interneta, i to bez potrebe da strahujem od računa za telefon koji će zakucati na vrata…

Još jedna stvar: zbog načina autentifikacije kod provajdera, praznike sam morao da provedem u Windowsu. Kao i svako loše iskustvo, i ovo je bilo poučno — video sam kako je kad ti se kompjuter koči, bez ikakvog valjanog razloga, barem 5 puta dnevno, kako je to kada ne možeš da podesiš sistem prema svojoj volji, i koliko je zapravo Ubuntu (tj. linux uopšte) uznapredovao u zadnjih par godina — fontovi na windowsu su mi bili toliko mali i krzavi da sam oči pogubio čitajući sa ekrana (kakva suprotnost u odnosu na 2001. kad sam počinjao sa linuxom — beleške iz tog vremena me stalno podsećaju da je najveći problem bio namestiti antialiasing fontova!).

Sve u svemu, sad je sve na svom mestu i radi kako treba. Jedna stvar je krenula dobro u novoj godini, nadam se da će uskoro i ostale tim putem… Odoh da uživam…

Setio sam se zašto sam priželjkivao laptop još pre nego što sam počeo da živim na više mesta istovremeno — baterije. Poslednjih par dana u proseku 10tak puta na dan ostanem bez struje…

Obavezno čitanje za svakog ko prati bitku za sledeći standardni format za office pakete. Pet kratkih tačaka i zaključak koji sledi:

GNOME Foundation Statement on ECMA TC45-M Participation:

We in the Open Source and Free Software community should be cautious about taking a black and white approach to a process that is rapidly turning standards into industrial weapons to the detriment of our users, software and communities. We face the very real danger that standards will suffer the same fate as patents: created to spur innovation and sharing, but manipulated to control and restrain.

Pravo u centar!

Installing MySQL on Ubuntu (the NSFW way):
What follows are instructions for building and installing MySQL 5 on Ubuntu. These instructions should work perfectly on both Feisty (7.04) and Gutsy (7.10).

Mark na savršen način opisuje sve prednosti Ubuntua i apt-a. Dosta je bilo ručnog kompajliranja. Koristi ono što ti je dato.

Zanimljivo koliko ljudi ne shvataju poentu apt-a. Imaš bazu programa, klikneš na onaj koji hoćeš da instaliraš i… gotovo. Update-i se rade automatski. Brineš o drugim stvarima. Radiš ono što je bitno.

Kompajliranje ostavi ljudima koji stvarno znaju šta rade, a ako hoćeš da naučiš kako se to pravilno radi, moraćeš da se malo potrudiš. Nije sve u ./configure make make install mantri.

Vern:
BLADE RUNNER is an amazing work of sight and sound, a groundbreaking depiction of future worlds, a gloomy cinematic nightmare, a unique approach to science fiction, and a complete fucking bore.

Pogledajte malo bolje Vernov sajt. Jedan od onih sajtova koji se ne diče izgledom već sadržajem. Ne slažem se uvek sa njim, ali zna dobro da opiše filmove…

Kada sam prvi put čuo za Amazonove S3 i EC2 bio sam oduševljen. Stvarno oduševljen. Ali ja se lako oduševljavam oko raznoraznih stvari, koje na kraju prođu nezapaženo (ili potpuno propadnu), pa sam se koliko-toliko uzdržavao od pisanja o ove dve novotarije.

Čekao sam da vidim da li će ikada izaći iz bete, i da li će početi da ih koristi za ozbiljne projekte, ne samo za igranje. Sada je došao trenutak da ih spomenem.

Prvo se pre mesec dana oglasio Matt, vitez od WordPress-a, i rekao da je ceo wordpress.com prešao na S3 kao glavno skladište podataka. Ako uzmemo u obzir da je wordpress.com među najprometnijim sajtovima na svetu… pa, vidite koliko su ovo velike vesti…

Juče je izašao zanimljiv članak na Times-ovom Open blogu o njihovom “eksperimentisanju” sa Amazonovim servisima. Isečak:

I then began some rough calculations and determined that if I used only four machines, it could take some time to generate all 11 million article PDFs. But thanks to the swell people at Amazon, I got access to a few more machines and churned through all 11 million articles in just under 24 hours using 100 EC2 instances, and generated another 1.5TB of data to store in S3. (In fact, it work so well that we ran it twice, since after we were done we noticed an error in the PDFs.)

Sad neka mi neko kaže da ovo nije budućnost…

Update

Ha, još jedan! Ajde sad malo konkurencije u domenu ovakve ponude usluga: sun, google, ostali, gde ste? Neću da sutra zaglavimo sa amazonom kao jedinom potporom interneta…

Zanimljiva knjižica. Uglavnom ima neki veseo ton, poput pesama koje se kroz nju provlače. Prosto mi je došlo da pevušim dok sam je čitao…

Nije umetničko delo, ali je lepa priča o životu, puna veselog i dopadljivog humora, koji pomalo liči na Vodič, ali nema tu veličinu…

Prevod je dosta dobar - samo na par mesta se da primetiti “curenje” nekih engleskih fraza, ali nije puno smetalo.

Najupečatljivija rečenica:

Dejzi ga pogleda sa izrazom lica kakav bi možda Isus napravio zbog nekoga ko mu je upravo objasnio da je najverovatnije alergičan na hleb i ribu, pa - ako nije problem - da mu na brzaka napravi jednu pileću salatu: bilo je sažaljenja u tom izrazu, prožetog gotovo beskonačnim milosrđem.

A o čemu se radi u ovoj knjizi? To potražite drugde… Ovo nije prava kritika - ja nisam književni kritičar, nije pravi prikaz - mrzi me da prepisujem nešto što se može naći na hiljadama strana `neta… Ovo je samo kratak utisak…