Naiđem juče na sjajan članak — fotografije gradova noću sa svemirske stanice. Prelepo. Paukolika mreža neonsko plavog sjaja Tokija, rešetkasta struktura severno američkih gradova, arapski gradovi koji se pružaju kao zmije kroz pustinju, difuzna svetla slabo razvijenih meksičkih i južnoameričkih gradova…. Prelepo.

Odgledam video, koji je uprkos ne baš sjajnom kvalitetu još bolji.

U njemu čujem da su napravili preko 4000 noćnih fotografija gradova na zemlji.

Hmmm… 4 hiljade? Pa mora da smo i mi upali u 4 hiljade…

I tako se ja zaputim u potragu za našom malom zemljicom na nasinoj mapi…

Beograd, i pored lepih slika preko dana, noću ostaje samo malo veća mrlja na fotografijama. Ovaj detalj gore je najbolja slika koju sam uspeo da nađem. Slikano bez zuma, verovatno pre nego što su usavršili tehniku opisanu u videu, i nije baš neki prizor.

Zato me je oduševila ova slika Vlasinskog jezera. Krajolik koji prelepo izgleda uživo, još bolje izgleda iz svemira.

Alli sve to nije ništa u poređenju sa….

… spejs šatlom iznad Lajkovca!

Ne zezam se.

Images courtesy of Earth Sciences and Image Analysis Laboratory, NASA Johnson Space Center. http://eol.jsc.nasa.gov

Jeste li čuli za Linux mapu Srbije? Zgodno mesto gde možete da se zabodete, zajedno sa vašom omiljenom Linux distribucijom. Još uvek beta, ali Dootzky vredno radi na ispravljanju bugova i dodavanju novih mogućnosti.

Lepo je što za ovo nije korišćen google/yahoo/ms maps api, već je sve odrađeno sa korisnicima sporijih konekcija na umu.

Ja sam, zbog nestalnosti svog fizičkog boravišta, razmišljao gde da se zabodem, i na kraju sam odlučio da je periferija na kojoj se trenutno nalazim pogodnija — čisto da Beograd ne dominira toliko…

Kad već pričam o mapama, da pomenem i ovu dobru video prezentaciju koju je Julian Oliver davao o kartografiji. Prvi deo može biti malo dosadan ljudima koji se malo više razumeju u materiju (tj. njen već poznat, stariji deo), ali drugi deo lepo opisuje prednosti i nedostatke novih (online) sitstema poput google mapsa.

…pobrini se da imaš programe i za stvaranje i za konzumiranje tog formata.

Pravi primer je Theora. Hteo sam da dodam malo metapodataka u screencastove koje radim ovih dana, ali avaj — jedini alat koji sam uspeo da nađem, a koji radi bez rekompresije — Oggz — nije upakovan ni za Debian ni za Ubuntu već duže vreme…

I kako sad ljudi da koriste trenutno jedini stabilni otvoreni format, kad i ono malo alata za video obradu u linuxu bolje podržava zatvorene, patentirane i opšteprihvaćene formate.

bahhh… možda je samo vreme da počnem da se bavim MOTU aktivnostima… evo, čim nađem vremena ;)

Kupio sam laptop (o tome više kasnije), i on je došao sa wide ekranom (1280×800) što znači da sada imam malo manje vertikalnih piksela, i da bih mogao malo da ih prištedim.

Evo kako sam to uradio:

1. Tekst pored ikona

Jednostavna promena gnome podešavanja koju radim već godinama spašava gomilu vertikalnog prostora. Evo kratkog screencasta koji pokazuje kako se namešta (ignorišite čudne menije) i koliko je drastična razlika (ogg/theora, 380kb):

2. Firefox

Firefox se da još bolje podesiti, ali da ne bih bespotrebno trošio reči, i tu pogledajte screencast (ogg/theora, 280kb):

Ako neko ima još neki savet za bolje korišćenje vertikalnih piksela, neka ostavi komentar (ili javi nekim drugim putem ;) )

Adobe-ov Flash je jedno ružno parče softvera, pogotovu u verziji za linux. U 90% slučajeva on je odgovoran za spor rad Firefoxa, gutanje memorije i procesora. A u 90% slučajeva se učitava kada vam ne treba, ili samo prikazuje glupe reklame.

Našao sam rešenje: Flashblock.

Kada je instaliran, morate da kliknete na sve flash objekte, da bi oni počeli da se učitavaju. Pogledajte screenshot:

Ima samo jedan mali problemčić – flash se ponekad koristi u backend-u (recimo, upload na slideshare-u), ili je sajt podešen tako da fallback-uje na ne-flash verziju, ako se flash ne učita (što ponekad može biti korisno, ali ponekad smeta – recimo novi WordPress media uploader). To se rešava tako što se u opcijama podesi da se za taj sajt automatski dopušta flash.

Postoje dva pogleda na `net: tehnički i sociološki.

Obično brbljam o prvom, danas mi se priča o potonjem.

Razlog: upravo sam završio The Future of Reputation.

Budućnost reputacije je odlična knjiga, koja se kroz mnoštvo (poznatih) primera dotiče pitanja privatnosti, glasina, slobode govora, anonimnosti i odgovornosti u novom, opštepovezanom svetu interneta.

Odlična knjiga. Trebalo bi da uđe u obaveznu lektiru svakoga ko sebe smatra iskusnim korisnikom interneta. Iskusnim, zato što ova kniga nije za početnike, ili ljude koji se ne snalaze sa novim tehnologijama baš najbolje – kod njih će verovatno izazvati tehnofobiju (koja se tako lako javlja u našim krajevima).

Ja, naravno, ne bih bio ja, da nemam neke zamerke:

Voleo bih da je poslednje poglavlje – ono u kome se nude moguća rešenja za probleme predstavljene u ostatku knjige – bilo malo opširnije i detaljnije (možda bi trebalo da ga pročitam ponovo, sporije i detaljnije?).

Takođe, mislim da autor greši u jednom delu – previše je opterećen činjenicom da, ako se nešto jednom postavi na `net, tamo i ostaje.
Stalno pominje Google cache, i Internet Arhivu, i stalno to primenjuje na par slučajeva koji su postali izuzetno poznati i rašireni. Ali istina je da oni predstavljaju samo mali, mali deo onoga što se dešava na netu, i da će tako i ostati.

Ja mislim da je veći problem interneta nestalnost – stvari koje nestaju, koje nikada neće biti vraćene. Stvari koje su isparile iz Google cache-a, koje nikada nisu ni dospele u Internet Arhivu… Stvari koje se menjaju – članci koji su govorili jedno sada mogu da govore drugo. Autor napominje da se ovo može koristiti za dobro, ali zaboravlja (ili ignoriše?) činjenicu da se ista tako može koristiti i u loše svrhe.

Ali da ne filozofiram ja mnogo… pročitajte knjigu. Dostupna je u celosti online.

ps

Ako vas zanima ovakav pogled na net, obiđite i ovaj blog.

Jedna od lepih stvari koju donosi novi ubuntu (8.04) je Totem sa plugin-om za puštanje filmova sa YouTube-a. Relativno lepo radi (baferovanje je moglo biti bolje odrađeno), nema potrebe za instaliranjem Flash plugin-a.

Ovo je lep primer servisa koji ima javni API – može svašta da se uradi sa njim.

Pogledajte kako sve to izgleda u malom screencastu (theora/ogg):

ps
Zanemarite audio ikonu, Twango Ovi ne raspoznaje baš najbolje ogg formate.

Nova galerija kojom samo testiram mogućnosti, isprobavam gallery tag, podešavam neke sitnice, i odlažem učenje. Napomena sebi: idi uči.

Nisam neki ljubitelj Cringelyjevih pompeznih kolumni (više ga volim kao tihog novinara koji priređuje Nerd TV – sjajnu seriju intervjua sa genijalcima ovog zanata), ali u zadnje tri nedelje je obrađivao temu u kojoj je, pored svojih pompeznih izjava, proturio i neke veoma zanimljive ideje.

John Seeley Brown opisuje budućnost obrazovanja, učenja i odrastanja u digitalnom dobu mnogo, mnogo bolje, pa ako ste zainteresovani za tu temu, posetite njegov sajt i nađite malo vremena da pročitate njegove radove.

Ono što meni i dalje nije jasno je činjenica da se ljudi mnogo pametniji od mene, poput pomenute dvojice (i recimo Irving Wladawsky-Berger), toliko lože na virtuelne svetove poput WoW-a i Second Life-a. Možda će se, kad postanu malo kompleksniji (kad porastu?), i meni činiti malo primamljiviji, ali trenutno ne vidim kakav napredak u komunikaciji donosi kontrolisanje onih jednostavnih avatara…

test wordpress galerije

Pre dve godine
Komp sam promenio vreme, telefon sam promenio vreme. Ja ručno promenio ručni sat.

Pre dva dana
Ručno menjao vreme na kompu, telefonu i ručnom satu…

Neki bi rekli da mi je ručni sat najviše napredovao…

Prešao na ubuntu 8.04 (razvojna verzija). Prvi utisci: lepo… dosta poboljšanja, prokleti drajver za štamač radi i posle upgradea, modem ću morati ponovo da rekompajliram. Dok sam to radio, izašao je novi WordPress, pa sam i ovaj blog časkom upgradeovao… Prošlo skoro kao podmazano. Skoro….

Jedna lepa vest: kao što je objavljeno na forumu, izašao je prevod zvanične ubuntu knjige. Izdavač je CET, a prvo poglavlje se može preuzeti sa njihovog sajta.

Ono što me buni u vezi ove knjige je to da je, iako je objavljena pod Creative Commons licencom, knjigu praktično nemoguće naći na `netu (dobro, ima je na torrentima…), a kad god se to pitanje podiglo na blogovima autora (recimo ovde), odgovor je nekao izostao… Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da oni preferiraju da ljudi kupe knjige, jer će tako biti plaćeni za svoj rad, ali ipak deluje kao malo ljigav potez. Da su otvoreno rekli – nema ništa od objavljivanja na netu – knjiga je pod CC licencom, ali morate je kupiti u papiru, ne bih se bunio. Ovako, moram da pomenem.

Predsednik ComTrade grupe pimpuje male računare, koje mahom tera linux? No way!

Way…

Doduše, više on pominje UMPC-ove, koje je do sada gurao Majkrosoft, ali sigurno je da je ovaj segment vrlo aktuelan. I ono što je fino: trenutno ga niko ne kontroliše, utakmica je otvorena, videćemo kako će se stvari razvijati.

Sve što je zapisano na netu, kao da je zapisano na vodi.

Ljudi ne shvataju koliko je ovo ozbiljan problem

Doom9.net – No Choice 2 – Remembering HD DVD – analiza svega što se dešavalo i što se trenutno dešava na ratištu za formate visoke definicije, napisan od strane nekog ko se stvarno razume u te stvari. Nastavak članka od pre pola godine, koji se bavio istom tematikom. Kad ste već na sajtu, prošetajte po forumu, to je jedna od najvećih baza znanja o video kompresiji na `netu…

Cyberspace. A consensual hallucination experienced daily by billions of legitimate operators, in every nation, by children being taught mathematical concepts… A graphic representation of data abstracted from banks of every computer in the human system. Unthinkable complexity. Lines of light ranged in the nonspace of the mind, clusters and constellations of data. Like city lights, receding…
William Gibson – Neuromancer

Konačno. Posle toliko čekanja, konačno imam brzi net.

Dok kuckam ovo Ubuntu polako skida update-ove za sistem, TP Linkovi TL-WA501g i TL-WR340g lepo odrađuju svoj posao. Uživanje!

Doduše nije sve bez mane: bežičnim linkovima ne prijaju vetrovi od 80km/h, padavine i duboki minus; a i provajdera još uvek treba da ubedim da pređe na neki drugi kanal, pošto se na ovom sudara sa još jednim… Ali to su sitnice. Za nešto više od nedelju dana skinuo sam više od 10GB raznoraznih stvarčica sa interneta, i to bez potrebe da strahujem od računa za telefon koji će zakucati na vrata…

Još jedna stvar: zbog načina autentifikacije kod provajdera, praznike sam morao da provedem u Windowsu. Kao i svako loše iskustvo, i ovo je bilo poučno – video sam kako je kad ti se kompjuter koči, bez ikakvog valjanog razloga, barem 5 puta dnevno, kako je to kada ne možeš da podesiš sistem prema svojoj volji, i koliko je zapravo Ubuntu (tj. linux uopšte) uznapredovao u zadnjih par godina – fontovi na windowsu su mi bili toliko mali i krzavi da sam oči pogubio čitajući sa ekrana (kakva suprotnost u odnosu na 2001. kad sam počinjao sa linuxom – beleške iz tog vremena me stalno podsećaju da je najveći problem bio namestiti antialiasing fontova!).

Sve u svemu, sad je sve na svom mestu i radi kako treba. Jedna stvar je krenula dobro u novoj godini, nadam se da će uskoro i ostale tim putem… Odoh da uživam…

Setio sam se zašto sam priželjkivao laptop još pre nego što sam počeo da živim na više mesta istovremeno – baterije. Poslednjih par dana u proseku 10tak puta na dan ostanem bez struje…

Obavezno čitanje za svakog ko prati bitku za sledeći standardni format za office pakete. Pet kratkih tačaka i zaključak koji sledi:

GNOME Foundation Statement on ECMA TC45-M Participation:

We in the Open Source and Free Software community should be cautious about taking a black and white approach to a process that is rapidly turning standards into industrial weapons to the detriment of our users, software and communities. We face the very real danger that standards will suffer the same fate as patents: created to spur innovation and sharing, but manipulated to control and restrain.

Pravo u centar!

Installing MySQL on Ubuntu (the NSFW way):
What follows are instructions for building and installing MySQL 5 on Ubuntu. These instructions should work perfectly on both Feisty (7.04) and Gutsy (7.10).

Mark na savršen način opisuje sve prednosti Ubuntua i apt-a. Dosta je bilo ručnog kompajliranja. Koristi ono što ti je dato.

Zanimljivo koliko ljudi ne shvataju poentu apt-a. Imaš bazu programa, klikneš na onaj koji hoćeš da instaliraš i… gotovo. Update-i se rade automatski. Brineš o drugim stvarima. Radiš ono što je bitno.

Kompajliranje ostavi ljudima koji stvarno znaju šta rade, a ako hoćeš da naučiš kako se to pravilno radi, moraćeš da se malo potrudiš. Nije sve u ./configure make make install mantri.

Vern:
BLADE RUNNER is an amazing work of sight and sound, a groundbreaking depiction of future worlds, a gloomy cinematic nightmare, a unique approach to science fiction, and a complete fucking bore.

Pogledajte malo bolje Vernov sajt. Jedan od onih sajtova koji se ne diče izgledom već sadržajem. Ne slažem se uvek sa njim, ali zna dobro da opiše filmove…

Kada sam prvi put čuo za Amazonove S3 i EC2 bio sam oduševljen. Stvarno oduševljen. Ali ja se lako oduševljavam oko raznoraznih stvari, koje na kraju prođu nezapaženo (ili potpuno propadnu), pa sam se koliko-toliko uzdržavao od pisanja o ove dve novotarije.

Čekao sam da vidim da li će ikada izaći iz bete, i da li će početi da ih koristi za ozbiljne projekte, ne samo za igranje. Sada je došao trenutak da ih spomenem.

Prvo se pre mesec dana oglasio Matt, vitez od WordPress-a, i rekao da je ceo wordpress.com prešao na S3 kao glavno skladište podataka. Ako uzmemo u obzir da je wordpress.com među najprometnijim sajtovima na svetu… pa, vidite koliko su ovo velike vesti…

Juče je izašao zanimljiv članak na Times-ovom Open blogu o njihovom „eksperimentisanju“ sa Amazonovim servisima. Isečak:

I then began some rough calculations and determined that if I used only four machines, it could take some time to generate all 11 million article PDFs. But thanks to the swell people at Amazon, I got access to a few more machines and churned through all 11 million articles in just under 24 hours using 100 EC2 instances, and generated another 1.5TB of data to store in S3. (In fact, it work so well that we ran it twice, since after we were done we noticed an error in the PDFs.)

Sad neka mi neko kaže da ovo nije budućnost…

Update

Ha, još jedan! Ajde sad malo konkurencije u domenu ovakve ponude usluga: sun, google, ostali, gde ste? Neću da sutra zaglavimo sa amazonom kao jedinom potporom interneta…

Zanimljiva knjižica. Uglavnom ima neki veseo ton, poput pesama koje se kroz nju provlače. Prosto mi je došlo da pevušim dok sam je čitao…

Nije umetničko delo, ali je lepa priča o životu, puna veselog i dopadljivog humora, koji pomalo liči na Vodič, ali nema tu veličinu…

Prevod je dosta dobar – samo na par mesta se da primetiti „curenje“ nekih engleskih fraza, ali nije puno smetalo.

Najupečatljivija rečenica:

Dejzi ga pogleda sa izrazom lica kakav bi možda Isus napravio zbog nekoga ko mu je upravo objasnio da je najverovatnije alergičan na hleb i ribu, pa – ako nije problem – da mu na brzaka napravi jednu pileću salatu: bilo je sažaljenja u tom izrazu, prožetog gotovo beskonačnim milosrđem.

A o čemu se radi u ovoj knjizi? To potražite drugde… Ovo nije prava kritika – ja nisam književni kritičar, nije pravi prikaz – mrzi me da prepisujem nešto što se može naći na hiljadama strana `neta… Ovo je samo kratak utisak…

DaveNet : Java Java Java
The same applies to the web. I came here to get my work done; I love what I‘m doing, so please don’t distract me with stuff that isn’t important. Gratuitous distracting glitz is no more appropriate in a website than it is in a productivity app.

Hteo sam da napišem nešto o upotrebi Flash-a na netu, ali zašto da se mučim, kad je sve već napisano.

Zamenite Java sa Flash, 1996. sa 2007. i dobićete moje mišljenje.

Počelo je ružno. Dan koji sam odvojio za sajam, jedan dan u godini, počeo je ružno.

Celo jutro bakćanje sa adminstracijom, svađanje sa šalterskim službenicama, stajanje u redovima, nervoza… Kada sam sve završio, razmišljao sam da batalim sve, ostavim za neki drugi dan, možda propustim ove godine…

Kako bih se samo pokajao! Ovako uspešnu godinu nisam imao od… 2001, kad sam kupio Autostoperski Vodič kroz galaksiju.

Šta sam sve kupio? Da krenemo redom:

Uđem na sajam, hala 3, kancelarijski pribor – još jedna od mojih opsesija. Imam šta i da vidim - Plato je počeo da distribuira Moleskine notese, po vrlo konkurentnim cenama. Odmah uzmem jedan, ovo tražim već duže vreme, i baš mi je drago što su konačno i kod nas počeli da se pojavljuju. Prvi utisak: kvalitet izrade je fenomenalan; pisati po njemu sa Pilotovom G-3 0.38 olovkom je pravo uživanje; stranice se malo provide.

Hala 1. Spisak knjiga koje tražim je u ruci, počinje razgledanje, pisanje cena, i prebrojavanje para u novčaniku. Gužve na Laguninom štandu – standardno. Geopoetiku, posle prošlogodišnjeg razočarenja izbegavam, cene paprene na Platoovom štandu, barem za strane knjige. Prvo razočarenje: Beli Put ipak nije uspeo da pripremi dve knjige Kurta Vonegata, koje su bile najavljene…

Hala 14. Kao i svake godine, ježim se dok prolazim pored štandova raznoraznih verskih udruženja i sekti. Ima par stranaca, Bojana razgleda stručne knjige, dobija dobar popust na Nolitov Rečnik Sinonima. Ja se, kao i svakog sajma, klonim stručne literature – nisam zbog toga došao. Ulazimo na štand Mamuta, čisto da uporedim cene stranih knjiga sa Platoom, a čuo sam i da ima nekog popusta na stranu literaturu….

Gozba može da počne: na goimili sa popustom nađem na tri knjige Iain M. Banks-a, iz Culture serijala, koji sam počeo da čitam. Cena – 200din. O_O ?! Ove knjige su standardno oko hiljadarke. Kratka provera sa radnikom… da 200din/knjiga. Odmah uzimam tri: Consider Phlebas, Excession i The Player of Games. Razgledam dalje gomilu… hmmm, Neal Stephenson-ov Cryptonomicon, za 200din? To se ne propušta. Uzeto.

Zadovoljno skakućem nazad u halu 1, i razmišljam šta i kako dalje… Ova kupovina mi je (na najprijatniji mogući način) poremetila planove, i primetno smanjila količinu novca u novčaniku. Odmah brišem sa spiska Plamen nad ponorom – skup je, već sam podmirio potrebe za tim žanrom, može da sačeka neku drugu priliku. Kod lagune kupujem samo Anansijeve momke Nila Gejmena, i otrgnem se porivu da kupujem još naučne fantastike, fantazije, i ostalih primesa. Sada je vreme za nešto drugačije.

Na štandu Službenog glasnika (?!) nalazim Slobodnu kulturu Lorensa Lesiga, na lepom sniženju. Od kako sam video da se može naći u nas, i da se neko potrudio da je prevede, želim da je pročitam. Naknadno prelistavanje je utvrdilo da prevod nije baš najsretniji (FCC je prevedeno kao Federalna komunikacijska komisija ?!), ali svi značajni termini i imena su ostavljeni i u originalu, što mi se sviđa.

Na štandu Čarobne knjige nalazim Objavu broja 49, Tomasa Pinčona – mnogo sam čitao o njemu u poslednje vreme, tako da je ova knjiga došla u pravi čas. Videćemo koliko će mi se svideti…

Posle sam pratio Bojanu, dok je ona birala par knjiga za svoju dušu (i par za poklone), i oko 7 sati, sa 10tak kila knjiga na ramenima, potpuno zadovoljan napuštam sajam. Odavno nije ovako dobro prošlo… Žao mi je što nisam imao para i za Koss-ove slušalice, koje su sa 4500din bile snižene na 2000din, ali nisam zbog toga došao.

Idem sad da iskopam onaj hleb od pre par dana, i da skuvam čaj da ga umačem… Nemam više ni dinara u novčaniku, ali nije mi žao – kad mi ponestane bonova za menzu, ješću knjige ;)

Apple – Mac OS X Leopard – Features – 300+ New Features:
OpenDocument and Word 2007 Formats

Take advantage of TextEdit support for the Word 2007 and OpenDocument formats for reading and writing.

Ovo je lepo, ma kakva ta podrška bila.

Kad smo već kod te strane, voleo bih da i ubuntu za sledeću verziju napravi ovakvu listu novina. Ako se uzme u obzir šta je sve Apple ovde navodio, i ubuntu bi imao blizu „200 new features“. Možda i poradim na tome za sledeću verziju, ako posluži slobodno vreme…

Brza beleška:
New York Times je počeo da objavljuje delove interne infrastrukture i programa kao slobodan softver.

Ovo su sjajne vesti. Jedna od najvećih prednosti slobodnog softvera je ta saradnja na infrastrukturi, gde velike firme kojima su potrebne takve stvari same ulažu u njihovu proizvodnju. Korisnici – koji najviše znaju šta im zapravo treba – prave svoj softver. Veliki pomak od klasičnog „klečiš i primaš njihovu milost“ načina na koji se godinama spravljao vlasnički softver.

Povezana činjenica: Django je nastao na upravo ovaj način (poslušajte njihovu priču ovde), jedne druge novine su ga razvile za internu upotrebu, oslobodile, i sad svi profitiraju od zajedničkog rada na njemu. Sličnu priču ima i Rails.

Što više – to bolje. Vremena se definitivno menjaju.

An Antic Disposition: ODF enters the Semantic Web
[…] for those who work with thoughts, the present constraints of encoding our knowledge as simple linear strings of Unicode characters is severe.

Rob Weir sumira razloge i radove na uvođenju struktuiranih metapodataka u ODF 1.2 specifikaciju. Zanimljivo, ako ovako nastave možda ću čak početi da volim ODF…

Delovi ovog bloga se od skora mogu čitati na još dva mesta: Planet FSN, i Planeta Ubuntu Srbije.

U izradu ove potonje sam i ja malo umešao ruke…

Pre pola godine Canonical je najavio UME (Ubuntu Mobile and Embedded) inicijativu – specijalnu verziju Ubuntu platforme namenjenu malim internet tabletima.

Sa hardverske strane, ovi uređaji bi se zasnivali na dve Intelove platforme: UMPC i MID. Ultra Mobile PC (UMPC) je već uveliko na tržištu sa Majkrosoftovim softverom (Origami), ali (uglavnom) zbog velike cene nije se proslavio. MID je sa druge strane mnogo zanimljiviji: system-on-chip Pentium-M sa integrisanim northbridge i southbridge funkcijama, namenjen handheld računarima sa ekranima od 4 – 6 inča, i sa cenom sličnijom Nokijinoj Internet tablet familiji nego UMPC-u…

Dokle se stiglo?

Zajedno sa velikim bratom, i UME izdanje Ubuntua će se pojaviti za par dana – doduše samo kao beta. Prvi uređaji se očekuju na tržištu 2008. Razvoj je potpuno otvoren – možete ga pratiti na Launchpadu, wikiju, mailing listi. Svi su pozvani da se priključe.

Skoro su se na wikiju pojavili i screenshotovi prvih verzija grafičkog interfejsa, koje možete videti prošarane kroz ovaj tekst. Grafičko okruženje zasnovano je na skoro „oslobođenom“ Hildon application frameworku – koji je originalno razvila Nokia.

Budućnost

Na prvi pogled, glavni konkurent u ovom segmentu tržišta je Nokia sa svojim Internet tabletima. Njihova treća generacija (n900?) se, verovatno, već sprema, a već su najavljene i nove verzije maemo platforme. Ali Nokia i UME dele toliko zajedničkih tehnologija (gstreamer, Hildon, D-bus, …), i toliko stvari pozajmljuju jedni od drugih, da se njihova „konkurencija“ pre svodi na saradnju…

Veći konkurent na ovom tržištu je Apple, koji je sa svojim iPhone i iPod Touch proizvodima osvojio ameriku. Svi hvale njihovu jednostavnost upotrebe, a svi napredni korisnici se žale na zatvorenost platforme.
Ubuntu je na desktopu pokazao da može da isporuči izuzetno uglačan i ispeglan proizvod. Sada ima mnogo teži zadatak, videćemo kako će se stvari odvijati…