ODF vs. OOXML — nijedan

Cela ova prepirka i politički rat oko novog “standarda” za office formate mi ide pomalo na živaC.

I jedno i drugo hoće da budu standardi, sa samo jednom potpunom implementacijom (ako i toliko), i jedan i drugi su suviše komplikovani da bi se iko drugi mučio da ih implementira.

Povrh svega, i jedan i drugi se baziraju na pretpostavci da će neko da štampa te dokumente.

Ej, papir! Stranice! Kolone! totalna nečitljivost i neprilagođenost za čitanje sa monitora, PDA, mobilnog telefona ili nekog drugog savremenog tehničkog pomagala.

Znam da je to (još uvek) neophodno ljudima u firmama, i da se zbog grabeža za njihovim parama digla tolika frka, ali za sve ostale postoje mnogo bolji formati.

Odavno sam ja prestao da arhiviram .doc ili .odt fajlove… Sve što treba da se štampa prebačeno je u PDF, za koji postoje dokazane, stabilne implementacije (barem za čitanje); a sve ostalo čuvam na blogovima poput ovog, sve ostalo arhiviram u mnogo jednostavnijim formatima poput RSS-a, HTML-a, XHTML-a…

Ovaj blog je čitljiv, kako na browserima starim 10tak godina (koji podržavaju samo tekstualni režim), tako i na mobilnim telefonima. Može se prikazati na svakoj kompjuterskoj platformi, nezavisno od toga ko ju je proizveo, i ko je podržava. Sadržaj se može pratiti nezavisno putem RSS-a…

I zašto bi se ja sad bakćao sa ODF-om, OOXML-om i sličnim glomaznim glupostima, razmišljao u kom formatu treba da sačuvam dokument na kome radim, i zašto bi trošio skupi internet da ga pošaljem svima koji treba da ga vide?

Da li je bitno da li je specifikacija dugačka 700 strana (+ oko 2000 strana dodatnih specifikacija na koje se poziva) ili 6500 strana?

Ja sam našao format za budućnost…